• Друштво

Маркуш: Институције се поносе уништавањем Његошевог дјела

1 min read

12 година ‎ ИН4С

Поимање љепоте код великих стваралаца, као што је Његош, нема граница, нема подјела у простору или дјелатности гдје њихова промишљања допиру у свеопштем доживљају, рекао архитекта Андрија Маркуш.

Архитекта Андрија Маркуш одржао је синоћ у Књижари Матице српске предавање „Његош као архитект“. Предавање је дио циклуса програма „Матица Његошу“, које Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори организује поводом прославе два вијека од рођења Петра II Петровића Његоша. Гост на предавању био је архитекта Павле Поповић, а Милорад Рашовић био је модератор вечери.

Говорећи о Његошу као архитекти, Маркуш је казао да је Његош заступљен у бројним књигама као архитект, дизајнер и зачетник урбанистичког развоја Цетиња.

„Његош је као пројектант Капеле на Ловћену, дизајнер црногорске капе и зачетник урбанистичког развоја Цетиња, заступљен у књизи „50 НЕИМАРА ЦРНЕ ФОРЕ“, 2008, А. Маркуш, у издању Удружења архитеката „Архитектонски форум“, Подгорица и  у „ЛЕКСИКОНУ НЕИМАРА“, 2008. у издању „Грађевинске књиге“, Београд“, рекао је он.

Он је казао да поимање љепоте код великих стваралаца, као што је Његош, нема граница.

„Без такве ширине – од Земље до краја свемира, од реалног до нереалног – не би ни могли да се остваре велики домети. Неки ту своју ширину користе само у изабраној области, а неко је паралелно реализује, као овдје Његош. Он је просто повучен за руку да то уради, прво муком својом, па тек тада даром“, казао је он.

Геније у архитектури

Према његовим ријечима, стиче се утисак „да нема тог генија у архитектури који би боље од Његоша замислио такав облик гробне цркве, гдје је изабрао да почива, нити јој љепше име дао од имена свог стрица Светог Петра Цетињског“.

„Довољно је навести ријечи похвале архитектонске вриједности Цркве на Ловћену дате од руског академика Николаја Краснова, по чијем је нацрту 1925. обновљена Црква, пошто ју је 1916. порушила Аустро-Угарска: „Његош је велики човјек кад је могао овакву оригиналну идеју да има, за овакав облик и овакву основу Цркве на Ловћену, тј. два круга у основи различитих пречника, а који продиру један у другога“, рекао је он.

Он је казао да је чувени архитекта Френк Лојд Рајт са сличном основом реализовао Гугенхајмов музеј у Њујорку, што је, како тврди, додатна потврда вриједности Његошевог дјела.

„Рајт, зет Марка Миљанова, управо је са сличном основом (од два круга – мањим и већим) реализовао једно од најбољих својих дјела Гугенхајмов музеј у Њујорку, што је додатна потврда вриједности Његошевог дјела, поготову упоређено са Мештровићевим рјешењем – сандучастог облика, који није прилагођен врху Ловћена, то јест његовом свођењу – у врх. Код Његоша свођење је са свих страна у врх крста – цркве, за разлику од Мештровићевог изложбеног павиљона скулптура, за које је Његоша преселио у подрум“, истакао је Маркуш.

Маркуш је казао да је Његош изнад Цетињског манастира пројектовао и извео и одбрамбени објекат „Табља“, а затим је успјешно креирао и црногорску капу.

„А са Биљардом започео је развој Цетиња којег до тада у равничарском дијелу није било“, казао је он.

Поновна изградња најбоље рјешење

Он је казао да повод за предавање „Његош као архитект“ није само обиљежавање 200 година од Његошевог рођења, него и акција очувања Његошевог дјела, „чијим се уништавањем и данас поносе Универзитет Црне Горе и Црногорска академија наука и умјетности, који су у своје печате унијели изглед Мештровићевог маузолеја, а не гробне Цркве владике и пјесника“.

„Нити се ко може поносити оним од чега би се требало стиди, нити и једно и друго да су на Ловћену. За народ који има снаге, рјешење је руски примјер поновне изградње Храма Христа Спаситеља у Москви на мјесту гдје је раније био“, рекао је он.

Све рађено по правилима струке

Многе институције и појединци, тврди Маркуш, из интересних и политичких разлога, наводе да Црква на Ловћену 1925. није обновљена на истим темељима и са истим каменом.

„Мој колега арх. Павле Поповић има писану изјаву његовог оца, чувеног црногорског градитеља Велише Поповића, који је био надзорни орган на извођењу гробне Цркве 1925, којим доказује потпуно супротно, тј, да је све рађено по правилима струке, како је једино и могао академик Никола Краснов, дивећи се Његошевом рјешењу“, рекао је он.

Архитекта Павле Поповић затим је и прочитао писану изјаву градитеља Велише Поповића, у којом доказује да је све рађено по правилима струке.

„Власти су се дрзнуле да цркву Светог Петра Цетињског, која је органски везана са Ловћеном, замијене Маузолејом, подижући тако споменик Мештровићу“, рекао је Поповић. Он је истакао да су се последње вријеме појавили разни квази историчари, који износе неистине о Његошу.

Након излагања Павла Поповића, модератор вечери Милорад Рашовић говорио је одломке есеја Андрије Маркуша о Његошевом дјелу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: