• Политика

Марић: Системска корупција успјела да се озакони

5 година ‎ ИН4С

Недостатак системског приступа, лоше спровођење процедура, пасивност институција и недостатак политичке воље за обрачун са корупцијом на локалном нивоу, посебно оном која се односи на сектор урбанизма, довели су до тога да свакодневно свједочимо великом броју, првенствено урбанистичких афера, које у континуитету не добијају адекватан институционални епило

Борис Марић

Недостатак системског приступа, лоше спровођење процедура, пасивност институција и недостатак политичке воље за обрачун са корупцијом на локалном нивоу, посебно оном која се односи на сектор урбанизма, довели су до тога да свакодневно свједочимо великом броју, првенствено урбанистичких афера, које у континуитету не добијају адекватан институционални епилог.

То је оцјена анализе “Црногорски случај – борба против корупције на локалном нивоу“.

Анализу борбе против корупције на локалном нивоу у Црној Гори радио је правни експерт Борис Марић, кроз пројекат Медијске асоцијације југоисточне Европе и “Вијести”, а који је подржао Центар за грађанско образованње (ЦГО).

Марић је оцијенио да је системска корупција у Црној Гори постала не само питање владавине права, већ и безбједносно питање.

“Ако имате појаву системске корупције, која је једним дијелом користећи политичку моћ, успјела да се озакони, што је посебно опасно, добијате слабе институције државе које нијесу дорасле многим изазовима. Слабе државне институције доводе у питање и сам карактер државе, њену безбједност, па у крајњем и одрживост демократских приоритета“, рекао је он.

Марић истиче да су сви велики случајеви корупције на локалном нивоу – актуелизовани, обрађивани, пријављивани и на крају процесуирани првенствено кроз рад и напоре невладиних организација, независних медија, те донекле и опозиционих партија, док је у континуитету изостајала проактивна улога самих локалних самоуправа, других државних органа и тужилаштва.

“Друга чињеница, а која произилази из прве, јесте да локалне самоуправе до данас нијесу изградиле функционалан систем превенције корупције. Трећа се логично отвара, а то је формалан приступ овом проблему од стране локалних и државних органа. Тако су локални планови борбе против корупције, који још увијек постоје као институт, доживјели потпуни фијаско, а сличног су карактера и планови интегритета као нова форма планске превенције корупције“, навео је Марић.

Власт већ годинама спроводи централизацију система јер постојеће локалне самоуправе нису у стању да одговоре изазовима, а упоредо се формирају нове општине. Наравно, ради се о политичким одлукама без потребних анализа одрживости и сврсисходности. Са друге стране, корупција је свеприсутна у систему, а њено извориште је примарно у политичкој корупцији. Тако и новоформиране општине брзо постају таоци политичке корупције, гдје прво страда поштовање подјеле власти, након тога контрола слаби или нестаје, а цио систем добија слабе институције које су и саме под огромним ризиком корупције“
Према његовим ријечима, чињеница је да се корупција на локалном нивоу у свом облику високе корупције доминантно појављивала и појављује у сектору урбанизма, односно уређења простора и изградње објеката, те као политичка корупција.

“Данас имамо процесуиранио неколико локалних руководстава, првенствено због чињенице да су скупштине општина доведене у стање такозваних политичких гласачких машина, да самим тим не остварају своју контролну и стратешку функцију, па немамо ни потребну подјелу власти на локалном нивоу као предуслов функционалности демократије и контролних механизама. Након централизације и враћања процеса снажења локалних самоуправа уназад, данас је актуелан процес против двојице државних грађевинских инспектора (Владан Јуретић и Зоран Бошковић). Значи, корупција и њени ризици су остали на истом мјесту, а систем и даље пати од недостатка ефективних механизама борбе“, рекао је Марић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: