ИН4С

ИН4С портал

Мантер: Запад да усмери више пажње на Балкан

Некадашњи амбасадор САД у Србији Камерон Мантер навео је да је неопходно да Запад усмери више пажње на Западни Балкан.

Мантер

Некадашњи амбасадор САД у Србији Камерон Мантер навео је да је неопходно да Запад усмери више пажње на Западни Балкан. Он је у ауторском тексту за Страфор навео да промене и реформе у региону могу да се десе само изнутра, али да је важно да у томе постоји подршка глобалних играча, преноси Б92.

„За првих шест месеци администрације Доналда Трампа било је пет кључних ставки у спољној политици, а нигде се не помиње Балкан. Не тако давно, већи део светске пажње је био усмерен на Балкан“, подсећа Мантер.

„Дејтонски споразум којим је окончан рат у Босни 1995. године се показао као нестабилна структура у самоуправљању државом, Србија и Косово* се још нису помирили, а то је неопходан корак за обе стране како би постигле циљ чланства у ЕУ. Унутрашњи проблеми су и даље евидентни у Македонији, као и у чланици Европске уније – Хрватској. Такође, најбистрији и најбољи из региона беже у потрази за шансом на неком другом месту. Истовремено, велики економски потенцијал региона, од туризма, до иновација и информационих технологија једва да је испољен“, додаје Мантер.

Према његовим речима, геополитички проблеми и етничке тензије поново испловљавају на површину Балкана – стварајући потенцијалну опасност за регион.

„Питање је – да ли западни лидери то примећују и да ли на време ускачу како би помогли? Добра вест је да има наде за напредак, а у овом случају он почиње економијом. Западном Балкану треба економска подршка, то је јасно речено на недавном састанку у Трсту“, навео је Мантер.

Некадашњи амбасадор у Србији каже да су и „друге стране“ оставиле траг на економију у региону. „Кина је показала велики интерес за инвестирање у балканску инфраструктуру. Већ је урадила много, укључујући и брзу пругу на релацији Београд – Будимпешта, следи Јадрански аутопут који ће повезати Албанију, Црну Гору, Грчку и Италију, а купили су и грчку луку Пиреј, како би направили пут за транспорт робе од Грчке кроз Западни Балкан до европских тржишта„, додаје Мантер.

Сада, више него икад, додаје Мантер, Балкан је заинтересован да се приближи Западу како би се решили регионални проблеми.

„Европски лидери, на челу са Немачком, настављају да посматрају регион док Русија одржава своје присуство, нарочито у српском енергетском сектору. Упркос често турбулентним везама са Балканом, САД морају поново да појачају своје присуство. Поврх свега, Вашингтон има интересе на Балкану, а нарочито у косовским оружаним снагама, које води НАТО. Испољавање интереса САД види се и кроз значајне инвестиције. Поред тога, једнако је важно за људе на Балкану да имају јасно и правилно схватање последица јачања утицаја Кине, која ће бити активна у региону у годинама које долазе“, истиче Мантер.

Према његовим речима, важно је истаћи да страни актери не могу да буду кључ решавања проблема у региону.

„Кључно је да не само владе, већ и друштвени играчи, од бизнисмена, преко универзитета до невладиних организација, раде са снагама са друге стране на обликовању будућности региона. Све почиње изнутра. Помаци наде се виде у чињеници да су Београд и Приштина у дијалогу који треба да смањи тензије, а македонска власт је већ урадила велики посао у поправљању односа са комшијама, намером да реши спор са Грчком око имена, ширењем сарадње Скопља и Тиране, као и потписивањем споразума о пријатељству са Бугарском“, додао је Мантер.

Ипак, додаје, овај напредак треба да буде праћен убрзавањем решавања других проблема, као што су решавање мигрантске кризе, смањивање националистичких испада који подстичу етничке и социјалне сукобе.

„Западни Балкан ће боље решити проблеме уз асистенцију остатка света. Балкан би могао да буде успешна прича у наредним годинама, али ако падне иза центра пажње значајних глобалних лидера, његове шансе за пропадање у нестабилност ће се повећати“, упозорио је Мантер.

Извор:Б92

*јужна српска покрајина покрајина, Примједба Портала ин4с

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *