МАНС: Специјално тужилаштво без контроле у склапању споразума са криминалцима

Специјално државно тужилаштво је забранило МАНС-у да оствари увид у рјешење и Споразум о одложеном кривичном гоњењу које је та институција склопила са бившим директором ЈП Морско Добро, Рајком Баровићем, па јавност и даље остаје ускраћена за информацију које се кривично дјело овом функционеру стављало на терет, те чиме је Специјално тужилаштво било мотивисано да са Баровићем закључи овакав Споразум, кажу из те НВО.

„Изнад свега, оваквим једностраним одбијањем приступа основним информацијама о раду тужилаштва, практично се онемогућава контрола његовог рада, а тужиоци је дозвољено да по сопственом нахођењу, иза затворених врата склапају споразуме са оптуженима за кривична дјела корупције и организованог криминала“,истичу из НВО МАНС-а.

Своју одлуку да ускрати приступ информацији о нагодби са Баровићем, кажу они, тужилаштво правда наводним интересима истраге и кривичног гоњења, упркос чињеници да је истрага давно завршења, а тужилаштво одустало од кривичног гоњења самим склапањем споразума.

„Чак ни презумција невиности овдје не може служити као оправдање јер је у конретном случају Рајко Баровић потписивањем Споразума, фактички признао кривицу за дјела која му се стављају на терет“, оцјењују они.

Како наводе, у свом одговору, Специјално тужилаштво није даље образлагало своју одлуку, нити је како Закон о слободном приступу информацијама спровело такозвани „тест штетности“ који треба да докаже оправданост прикривања неке информације од јавности.

МАНС је на овакво рјешење Специјалног тужилаштва већ уложило жалбу Савјету Агенције за слободан приступу информацијама за захтијевом да се незаконито рјешење поништи.

Подсјећају, Агенција је још 2014. године, одлучујући по једном од ранијих захтијева МАНС-а, заузела став да тужилаштво погрешно примијењује Закон о слободном приступу информацијама и да повријеђује правила поступка у оваквим случајевима, односно да не постоји законски основ да се одбије приступ тражним информацијама, посебно јер се ради о предмету који је тужилаштво окончало и не постоји интерес превенције истраге да се списи скривају.

„Захтијев за информацијама о предмету Баровић је послат као тест политичке воље Специјалног тужилаштва да своје активност и стварно учини транспарентним и подложним контроли, али одлука тужилаштва да једнострано ограничи приступ основној информацији показала да она постоји само на папиру и у говорима Специјалног тужиоца. Слично као у случају Баровић, јавност је остала ускраћења за информације о нагодби тужилаштва са интернационалним дилером наркотика Насером Кељмендијем и бившим предсједником Општине Улцињ, Гзимом Хајдинагом, који су слично Баровићу, новцем купили слободу и прање својих биографија“, истичу из МАНС-а.

Додају да „Рајко Баровић није највећи проблем када је у питању криминал и корупција у Црној Гори“, али да овај примјер показује какав ће бити став тужилаштва једном када „сви силни споразуми склопљени са биолошком и криминалом породицом Светозара Маровића буду верификовани пред судским инстанцама“.

Како оцјењују, сасвим је извјесно да уколико Специјално тужилаштво не промијени праксу скривања основних информација, грађани Црне Горе никада неће сазнати зашто и под којим условима су склопљени сви ови споразуми и какву корист од њих имају право и правда у Црној Гори.

„Оно што је можда и важније од тога, јесте да се прикривањем ових информација фактички онемогућава било каква контрола над радом тимова Ивице Станковића и Миливоја Катнића који за сада изгледа као бесконачни низа трулих компромиса са криминалцима који су оштетитили државу за десетине милионе еура. Без детаљних информација о томе зашто се и под којим условима тужилаштво договара са будванском групом, комплетан процес „пробуђене владавине права“ изгледа као пијачна трговина, и што је много опасније, како класично прање биографија највиших државних и партијскијх функционера“, кажу они.

Из МАНС-а очекују да ће „незаконито рјешење Специјалног тужилаштва бити поништено, те да ће грађани имати прилике да се и из прве руке самостално закључе да ли су досадашњи резултати тужилаштва заиста толико добри колико се јавности намеће да јесу“.

„Овим путем апелујемо на Специјално тужилаштво да и само, проактивно, објављује информације о свом раду када су у питању окончане истраге за дјела корупције и организованог криминала, те да се епитет транспарентости не може добити са неколико штурих саопштења за медије, театреалних ТВ прилога, запаљивих изјава и информација које фактички ништа не говоре о квалитету њиховог рада“, закључили су из НВО МАНС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: