МАНС: Пут ка краху јавних финансија почео је од Прве банке

Након најава из Владе да због одрживости финансија треба да уштеди кроз смањење накнада за мајке и дјечји додатак, у санационом плану, који је саставни дио буџета за наредну годину, она такође тврди да су раније мјере фискалне политике „довеле до високог нивоа дефицита и раста јавног дуга првенствено у циљу редовног измирења обавеза по основу мандаторних трошкова, прије свега издатака за пензије и социјална давања“, саопштено је из МАНС-а. Њихово саопштење преносимо у цјелини.

Пут ка краху јавних финансија почео је низом неодговорних Владиних одлука које је доносила искључиво у приватном, а не интересу грађана, а сада их не помиње, већ оштрицу кризе пребацује на социјално најугроженије категорије становништва, од којих су многи управо они које је својом политиком у претходне три деценије оставила без посла и приморала их да се задовоље социјалом или мизерним пензијама.

Иако сада тврди да социјални издаци представљају огромно оптерећење за буџет, Влада Црне Горе је 2008. године била крајње издашна према Првој банци и тада није много бринула како ће се државна помоћ банци у већинском власништву Аца Ђукановића одразити на ликвидност буџета.

Подаци у посједу Истраживачког центра МАНС-а показују да је управо кредитна подршка Првој банци била увод у задужења државе ради одржавања ликвидности и финансирања буџета, да би у наредним годинама Влада наставила да енормно позајмљује новац како би покрила своје нове, промашене одлуке да помаже и друге приватне бизнисе, прије свега Комбинат алуминијума Подгорица (КАП) и Руднике боксита у Никшићу.

Наиме, држава Црна Гора је 2007. године имала суфицит буџета од 172 милиона еура, док се у тој години кредитно задужила за занемарљивих два милиона еура.

Међутим, Влада је у 2008. години Првој банци одобрила кредитну помоћ од 44 милиона еура и додатно од приватних банака откупила комерцијалне кредите од 26 милиона, чиме је направила прву већу „рупу“ у буџету. Није познато да ли је икада израђена озбиљна анализа која би показала како и колико ће се помоћ банкарском сектору одразити на ликвидност државне касе, или се пошто пото спасавао приватни бизнис породице Ђукановић.

Ово нарочито из разлога што је исте године у Скупштини Црне Горе усвојен закон којим се Влада обавезала на исплату заосталих пензија у износу од 105 милиона еура, а у наредним годинама је требало сервисирати и дугове по основу реституције, старе девизне штедње, преузетих обавеза државних јавних предузећа…

Већ те 2008. године Влада је почела са краткорочним позајмицама у износу од 7,5 милиона, да би у наредној 2009. била приморана да се краткорочно задужи још 65 милиона, док су зајмови по основу дугорочних кредита уговорени у износу од 145 милиона.

Иако је Влада те 2009. остварила приход од приватизације од 107 милиона еура, од чега је већина новца добијена продајом мањинског пакета акција у Електропривреди Црне Горе, као већински власник компаније је одлучила да тај новац одмах „упумпа“ у Прву банку, гдје је остао заробљен и наредних година.

А колико је помоћ банкарском сектору утицала на јавне финансије показало се и сљедеће 2010. године, када је Влада позајмила нових 225 милиона еура, од чега је 200 милиона прикупила путем емитовања хартија од вриједности на иностраном тржишту. Ипак, огроман скок задужења у тој години није био црвени аларм Влади, већ је додатно издала гаранције за кредите КАП-у, Жељезари Никшић, Побједи, Мелгонии, Црногорској пловидби…

Због пада гаранција, од којих су највеће биле за КАП и Рудник боксита, Влада је у периоду од 2011. до краја 2013. платила око 190 милиона, што је јавне финансије додатно „гурнуло“ на доље и истовремено увећало ниво годишњих задужења са 234 милиона у 2011. до чак 832 милиона еура у 2015. години.

Влада процјењује да ће у наредним годинама морати да се просјечно задужује пола милијарде еура, али је та процјена упитна и реалније је очекивати да ће тај износ бити већи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: