МАНС: Потрошачи кроз рачуне за струју плаћају посебну накнаду за струју произведену из тзв. обновљивих извора енергије

Државне енергетске компаније у овој години су планирале да инвестирају 71 милион еура,од чега ће половина бити уложена у пројекте који су доминантно у приватном, а не јавном интересу. Истовремено је Регулаторна агенција за енергетику (РАЕ) власнике малих хидроелектрана (ХЕ) ослободила обавезе плаћања техничких губитака у дистрибутивној мрежи, за разлику од домаћинства и мале и средње привреде који ће по том основу у наредне три године кроз рачуне за струју платити 32,8 милиона еура.

РАЕ је Црногорском електропреносном систему (ЦГЕС) за 2017. годину одобрила инвестиције од 44 милиона еура, од чега се 27,6 милиона односи на повезана улагања у вези пројекта изградње подморског кабла између Црне Горе и Италије, који неће донијети никакве бенефите потрошачима, већ ће увећати њихове рачуне за струју кроз већи износ поврата на инвестиције енергетским компанијама.

Пројекат подморског кабла ЦГЕС реализује у партнерству са италијанским партнером Терна, а у бизнис плану подгоричке компаније за наредни трогодишњи период, код оцјене економске и друштвене добробити пројекта наводи се да омогућава повезивање тржишта Италије и Југоисточне Европе, чиме се повећава „добит произвођача електричне енергије“. Највећи роизвођач струје у земљи је Електропривреда Црне Горе (ЕПЦГ), али је све већи број приватних компанија које граде мале хидроелектране и вјетроелектране, па је јасно да је приватни интерес у значајној мјери подређен јавном.

Поред тога, ЦГЕС ће у овој години уложити око шест милиона еура у изградњу трафостанице Брезна, која треба да обезбиједи прикључење вјетроелектрана на Крнову. Ипак, ЦГЕС у свом бизнис плану наводи да ова инвестиција „нема значајан утицај“ на економску и друштвену добробит. Брезна је у будућем периоду пројектована за прикључење малих ХЕ у околини Плужина и Шавника, као и потенцијалне ХЕ Комарница.

Преосталих 10 милиона у 2017. години планирано је за улагања у осталу преносну мрежу у земљи.

Друга енергетска компанија – Црногорски електродистрибутивни систем (ЦЕДИС) планира инвестиције од 27 милиона еура, од чега око 15 милиона у уградњу такозваних „паметних бројила“, којима покушава да спријечи крађу електричне енергије од потрошача, али и ствара могућност искључења корисника „притиском на дугме“ уколико редовно не плаћају рачуне за струју. РАЕ је раније саопштила да нови Закон о енергетици прописује да за 85 одсто потрошача до почетка 2019. године буду уграђена даљинска бројила.

Бизнис план ЦЕДИС-аа такође показује да та компанија ни даље не намјерава да значајније уложи у модернизацију дистрибутивне мреже, те је у те сврхе током 2017. године пројектовала око десетак милиона еура. Дистрибутивна мрежа је годинама у катастрофалном стању, што се показало и током последњег невремена почетком ове године.

Сви ови подаци показују да су енергетске компаније у значајној мјери своје инвестиционе планове прилагодиле потребама приватних инвеситора, док се и РАЕ најновијим методологијама за обрачун цијена струје потрудила да приватни бизнис додатно стимулише на штету крајњих купаца.

Наиме, произвођачи електричне енергије који су прикључени на диструбутивни систем суштински су ослобођени плаћања техничких губитака, јер их РАЕ није препознала као кориснике овог система, чиме их је ставила у привилегован положај у односу на остале, посебно домаћинства и малу и средњу привреду који ће у наредне три године за губитке платити 32,8 милиона. На тај начин је нарушен Уставом гарантовани принцип једнакости.

Изградњу малих хидроелектрана на црногорским ријекама углавном реализују бизнисмени блиски врху владајуће партије или повезани родбински и пријатељски са породицом бившег премијера Мила Ђукановића. Тако ове објекте граде од сина бившег премијера Блажа Ђукановића, његовог кума Вука Рајковића, до фирми у власништву грађевинских тајкуна Томислава Ћелебића или Баће Радовића.

Потрошачи кроз рачуне за струју плаћају посебну накнаду за струју произведену из такозваних обновљивих извора енергије, док је новим Законом о енергетици наметнута обавеза Електропривреди Црне Горе да мора да откупи ту струју од њених произвођача. Према најновијих одлуци Владе Црне Горе, за просјечан рачун од 43 еура та накнада ће од наредног мјесеца увећати тај рачун за струју у износу од 2,13 еура.

Координатор Истраживачког центра МАНС-а Инес Мрдовић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: