• Издвојено

МАНС: Постојао план надзора Милоша Меденице, Управа полиције без одговора ко га је сачинио

1 min read

4 седмице ‎ ИН4С

Милош Меденица, Фото: Борис Пејовић

Контрола спровођења мјера надзора над Милошем Меденицом вршена је на основу претходно сачињеног „Плана мјера и активности у циљу праћења и поступања по изреченој мјери надзора“, саопштено је из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

Како су саопштили из те организације, из кабинета директора Управе полиције, Лазара Шћепановића одбили су да им саопште по чијој процјени и наредби је одређена динамика посјета које су спроводили службеници Управе полиције и ко је доносио одлуке у предмету који је завршио бјекством лица под мјером надзора.

„Милош Меденица је 28. јануара првостепено осуђен на јединствену казну од десет година и два мјесеца затвора за стварање криминалне организације, продужено кривично дјело кријумчарење, два кривична дјела противзаконитог утицаја путем помагања и спрјечавање доказивања. Његова мајка, бивша предсједница Врховног суда, Весна Меденица, првостепено је осуђена на 10 година затвора.

МАНС је, како су навели, након бјекства Меденице, на основу Закона о слободном приступу информацијама (СПИ), од Министарства унутрашњих послова добио службене забиљешке о контроли поштовања мјере забране напуштања стана за Милоша Меденицу. Из те документације, како су казали, произилази да је полиција мјесецима вршила контроле његовог присуства на адреси на којој је требало да борави.

„Са друге стране из кабинета директора Управе полиције није саопштено на чију иницијативу је уопште спроведен вишемјесечни надзор ако Виши суд није тражио провјере, нити ко је доносио одлуку о динамици обилазака, датумима и сатници контрола. Умјесто тога, Управа полиције је само навела да је ‘сачињен План мјера и активности у циљу праћења и поступања по изреченој мјери надзора’, као и да је динамика обилазака одређивана ‘у складу са могућностима и капацитетима ОБ Подгорица’. Такав одговор није објашњење, већ признање да је полиција самостално планирала и спроводила надзор над Милошем Меденицом, али и даље одбија да каже ко је за тај надзор био конкретно задужен и одговоран“.

Додају да је посебно индикативна посљедња забиљешка, односно поступање полиције 28. јануара, на дан када је утврђено да Милоша Меденице нема у стану у којем је морао да буде.

„МАНС је тражио одговор на основу чије процјене и чијег налога су полицијски службеници тог дана у 14.40 часова повучени са својих позиција и упућени у провјеру на адресу у Улцињској улици. Из Кабинета директора Управе полиције нијесу одговорили на то питање. Умјесто имена, функције, наредбе и ланца командовања, дали су само опис онога што се наводно десило након доласка полицајаца на лице мјеста. Тако је и даље остало скривено ко је тог дана доносио одлуке и ко је управљао поступањем полиције непосредно прије него што је утврђено да је Меденица нестао“.

Достављена документација, саопштено је из МАНС-а, отворила је озбиљна питања о начину на који је тај надзор вођен, јер су датуми на више службених забиљешки ручно преправљани, док су имена полицијских службеника који су забиљешке сачињавали затамњена.

„На питање МАНС-а зашто су датуми на службеним забиљешкама ручно преправљани, из Управе полиције сада тврде да ‘није ријеч о антидатирању документа’, већ о томе да су документа сачињена једног дана, а накнадно заведена у дјеловодним књигама, па је због тога ручно уписиван датум завођења. Такво објашњење, међутим, не отклања сумњу у уредност вођења евиденција, већ отвара ново питање – како је могуће да се службене забиљешке о надзору лица под мјером не воде уредно и благовремено, већ се накнадно администрирају и ручно усклађују“.

У саопштењу МАНС-а се наводи и да када је ријеч о затамњеним именима, да Управа полиције тврди да то нијесу урадили полицијски службеници, већ надлежно одјељење МУП-а за заштиту података о личности и слободан приступ информацијама.

„Готово два мјесеца након бјекства Милоша Меденице, јавност и даље нема одговор на најосновније питање – ко је одговоран што је лице под мјером надзора успјело да побјегне. Осим састанка у кабинету премијера гдје су се челници извршне и судске власти ‘договорили’ да је за бјекство Меденице ‘крив систем’, до данас немамо адекватан одговор о институционалној одговорности за безбједносни пропуст оваквих размјера. Због тога утврђивање одговорности у овом случају није важно само због једног бјекства, већ и због тога да овакав инцидент не постане правило. Ако се и у оваквом предмету, након свега што је откривено, одговорност поново сакрије иза фраза о процедурама, капацитетима и систему, онда се шаље порука да мјере надзора зависе од произвољних планова и импровизације, а не од јасних правила, процјене ризика и прецизно утврђене одговорности. МАНС зато тражи да надлежне институције без даљег одлагања утврде ко је сачинио и одобрио план надзора над Милошем Меденицом, на основу које процјене је тај план донесен, ко је одређивао динамику контрола, ко је 28. јануара командовао поступањем полиције и ко ће коначно сносити одговорност за то што је Милош Меденица побјегао“, пише у саопштењу МАНС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: