Поводом жалбе Лутије и Џек пота Основном суду у Подгорици, реаоговали су и из МАНС-а. Одговор на жалбу, Веселина Радуловића, адвоката МАНС-а, ИН4С портал преноси без обраде.
МАНС је предао суду одговор на жалбу Лутрије и Џек пота против пресуде којом је одбијен тужбени захтјев тих правних лица против МАНС-а и Даилy пресс-а. Поред тога што су Лутрија и Џек пот у жалби наставили са паушалним и неоснованим оптужбама, сада су дали допринос и правним тумачењима које теорија и пракса не познају.
Наиме, у жалби Лутрије и Џек пота се наводи да је Црна Гора због декриминализације клевете „резервисала“ права правних лица одредбом
Закона о облигационим односима која прописује накнаду нематеријалне штете. Иначе, клевета је декриминализована 2011. године, а Закон о облигационим односима са наведеном одредбом донешен је 2008. године.
Дакле, закључак Лутрије и Џек пота да је једна посљедица декриминализације клевете наступила три године прије те декриминализације не заслужује посебан коментар, али свакако показује континуитет у „основаности“ и „стручности“ навода Лутрије и Џек пота.
Такође, у жалби Лутрије и Џек пота поново се указује на списе другог предмета у коме им је судија Блажо Јованић досудио преко 2 милинона еура на терет буџета, иако ти списи немају никакве везе са МАНС-ом и иако су ти списи једино показали да су Лутрија и Џек пот незаконито изабрали судију Јованића да суди у том предмету.
Даље, Лутрија и Џек пот у жалби изражавају жаљење што је Црна Гора декриминализовала клевету, набрајају државе које то нијесу учиниле, набрајују санкције које се у другим државама могу изрећи за клевету, наводе врсте и теоријске дефиниције клевете, говоре о проблемима транзиционих времена и транзиционих држава, новинарској етици, поштењу, стању у правно уређеним државама и слично.
Право је Лутрије и Џек пота да се залажу за вербалне деликте, али њихово жаљење што је Црна Гора декриминализовала клевету не може бити основ да им се удовољи свим захтјевима. Такође, Лутрија и Џек пот, односно контроверзни бизнисмени који их контролишу, веома добро знају да проблеми транзиционих времена и транзиционих држава нијесу у декриминализацији клевете, већ прије у контроверзним бизнисменима и њиховим коруптивним везама са поједницима у власти.
Прије позивања на правно уређене земље, у Лутрији и Џек поту су требали размислити да ли би они и њихови оснивачи у таквим земљема могли „пословати“ на начин како то чине у Црној Гори? Да ли би Лутрија могла бити „продата“ на начин на који је то урађено у Црној Гори? Да ли би у правно уређеним државама могли законом да обезбјеђују монопол, како се то чини у Црној Гори? Да ли би у таквим државама могао бити изабран судија по њиховој тужби на начин како је то урађено у Црној Гори? Одговор на ова и на низ других питања најбоље показује и основаност њиховог тужбеног захтјева, односно право МАНС-а да се бави питањем њиховог пословања на начин како је то чинио и како ће чинити и убудуће.
У недостатку аргументације, у жалби Лутрије и Џек пота поново се указује на угроженост Бранислава Мићуновића и Саве Џигија Грбовића од стране МАНС-а, али се сада оптужбе проширују и на наводе о њиховој криминалној вези са Милом Ђуконовићем. У првостепеном поступку Лутрија и Џек пот су избјегли саслушање Мићуновића тврдњама да је неспособан да свједочи и да би му се здравље угрозило ако се појави пред судом, док је Сава Џиги Грбовић искористио законско право да као заступник странке не даје исказ. Оптужбе да је МАНС нападао осниваче Лутрије и Џек пота за криминалну везу са Милом Ђукановићем први пут су изнијели у жалби, па МАНС-у није ни пружена могућност да се о њима изјасни пред судом, што би врло радо учинили.
На крају, суду смо поново указали на ставове Европског суда за људска права које Лутрија и Џек пот избјегавају да коментаришу, осим што их је њихов пуномоћник у првостепеном поступку назвао „фразетине европског новоговора“. Став суда у Стразбуру је да пословни углед није легитимни циљ ради кога је дозвољено органичити слободу изражавања.
Такав став важи чак и у случају компанија које могу доказати да такав углед имају и чији оснивачи се не налазе на европским оптужницама за организованим криминал. Тим прије тај став мора важити и за Лутрију и Џек пот. Зато очекујемо да Виши суд примијени ставове Европског суда, а не ставове Лутрије и Џек пота и лица која их представљају и заступају.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
