МАНС: Избори били оптерећени озбиљним проблемима

Парламентарни избори били су оптерећени озбиљним проблемима, а изборни закони имали су ограничене домете јер су институције, задужене за њихово спровођење, доносиле политичке одлуке, оцијењено је из Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС).

Извршна директорица МАНС-а, Вања Ћаловић Марковић, казала је да су избори били оптерећени бројним и озбиљним проблемима.

„Изборни закони имали су ограничене домете, јер су институције задужене за њихово спровођење доносиле политичке одлуке и трудиле се да минимално спроведу овлашћења. Увјерени смо да је неопходан наставак реформе законодавства а тако и реформа државних институција, које су надлежне за спровођење изборних закона“, казала је Ћаловић Марковић.

Она је, на представљању Извјештаја о парламентарним изборима, казала да државне институције, које су под политичком контролом не могу непристрасно спровести изборе.

„Плашим се да су таквим поступањем институције продубиле неповјерење у изборни процес јер су се одлуке које су доношене биле донијете политичким мотивима“, навела је Ћаловић Марковић.

Према њеним ријечима, измјене закона нијесу дале никакве резултате.

„Успостављање Агенције за спречавање корупције, која је требала да обезбиједи већу транспарентност финансирања није дала резултате и политичке партије нису биле досљедне када су у питању њихове финансије“, оцијенила је Ћаловић Марковић.

Он сматра да ни тужилаштво ни полиција у току изборног дана нису имале конкретних акција да спријече куповине гласова а Државна изборна комисија донијела је низ одлука које су биле засноване на припадности њених чланова.

„На челу АСК-а је човјек који је у директној вези са премијером Душком Марковићем што говори довољно да таква институција не може бити независна нити да ће њен директор поступати непристрасно“, казала је Ћаловић Марковић.

Правни савјетник МАНС-а, Веселин Радуловић подсјетио је да је питање кривичног гоњења политичке корупције дато Специјалном државном тужилаштву.

„Специјално тужилаштво изиграло је закон. Сва рјешења којима су одбачене пријаве која смо ми добили дате су у рад основним државним тужиоцима а не специјалним. МАНС је поднио 156 пријава а на 90 одсто случајева још није одговорено“, рекао је Радуловић.

Он је рекао да је недопустиво понашање Тужилаштва да кривичне пријаве одбацује, „и то је оно што додатно урушава повјерење и показује да не постоји ни мимимум воље да се процесуирају извршиоци дјела против изборних права“.

Он је додао да овакво поступање Тужилаштва шаље поруку да актери корупције могу да буду спокојни када је Тужилаштво у питању и да не треба да страхују да ће да буду процесуирани.

„Битно је само у тој њиховој хијерархији не замјерити се шерфовима а тужилаштво је показало да нема воље и да не жели да ради свој посао“, поручио је Радуловић.

Директор Истраживачког центра МАНС-а, Дејан Миловац, представио је податке те НВО о финансирању политичких партија.

Како је навео, тема финансирања политичких партија је изазвала доста контраверзи, поготово због чињенице да је мали број података био доступан јавности.

„Након мониторинга постоји простор за спекулације јер политичке партије нису доставиле информације о потрашњи које су имале током кампање. АСК, која је имала приступ свим тим подацима имала је обавезу да те информације објави и то није урадила“, навео је Миловац.

Како је ракао, МАНС је тражио информације од партије колико су плаћали медијске просторе, колико су давали активистима и слично.

„Само двије партије су доставиле информације које су од њих тражене а то су Демократска Црна Гора и Хрватска грађанска иницијатива. Све остале партије су сакриле највећи број података о финансирасњу.Сакрили су фактуре и уговоре на основу којих су плаћали“, рекао је Миловац.

Према ријечима Миловца, приходи партија били су доминантно од физичких лица.

„Ту имамо ДПС која има највише донације, више него све остале заједно у износу од 680 хиљада еура. Трошкови су покривани из споствених извора гдје опет предњачи ДПС који је пола кампање финансирао из споствених извора и двије партије, СДП и СД које су финансирале кампању из кредита“, казао је Миловац.

Додао је да је проблем био код мониторинга прихода од донација физичких лица, јер је било тешко процијенити да ли они подпадају на неку од забрана за финансирање политичких партија.

Како је навео, велики број партија је пријавио укупан износ без детаљних информација одакле потичу.

„Трошкови ДПС-а и ДФ-а су чинили 63 одсто укупних трошкова предизборне кампање која је била на нивоу од 3,6 милиона еура. Огромна већина питања када су ове партије у питању остала је ван домета јавности“, рекао је Миловац.

Он је навео и да је проблем што у подацима о трошковима нема информације да ли су фактуре плаћене, када или су остављене на одлежено плаћање.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: