МАНС: Грађани ће платити 32, 8 милиона туђих губитака у електричној енергији
1 min read
МАНС, лого
„Домаћинства и мала и средња привреда ће у наредне три године Црногорском електродистрибутивном систему (ЦЕДИС) и Црногорском електропреносном систему (ЦГЕС) кроз рачуне за струју платити чак 32,8 милиона еура за техничке губитке у мрежи, што значи да је Регулаторна агенција за енергетику (РАЕ) наставила да енергетским компанијама одобрава енормне приходе по том основу„, показује анализа МАНС-а.
„Нова цијена струје примјењује се од 1. јануара ове године, а утврђена је за трогодишњи регулаторни период.
РАЕ је за три године ЦЕДИС-у по основу покривања губитака одобрила 22,8 милиона еура, што је чак 10 одсто укупно одобреног прихода тој компанији који износи 229 милиона. И претходних година РАЕ је за губитке просјечно одобравала 10 одсто од укупног прихода, а од ове праксе очигледно није одустала ни сада и упорно „награђује“ енергетске компаније, иако оне не улажу довољно у модернизацију мреже“, навели су из МАНС-а.

„Осим ЦЕДИС-у, домаћинства и мала и средња привреда ће платити и додатних 10 милиона еура ЦГЕС-у за губитке који настају у преносној мрежи, што даје укупну суму од 32,8 милиона за три године, колико ће само по том основу енергетске компаније приходовати од купаца кроз наплату рачуна за струју.
РАЕ је у дистрибутивној мрежи на терет купаца одобрила стопу губитака од 8,43 одсто, која је утврђена студијом Универзитета Црне Горе. Међутим, утврђена стопа односи се на 2014. годину и управо то показује парадоксалност појединих правила за обрачун цијене струје, јер ће купци у 2017. плаћати губитке по стопи која је стара пуне три године, иако је она у протекле двије године могуће и нижа“, стоји у саопштењу ове невладине организације.
„Дозвољена стопа губитака у преносној мрежи је 3,73 одсто, а њу је утврдио Електроенергетски координациони центар из Београда у студији коју је израдио за потребе ЦГЕС-а. При томе је индикативно да се у ревизионим извјештајима ЦГЕС-а наводи да та компанија има капитал баш у Електроенергетском координационом центру из Београда, па се поставља питање конфликта интереса и колико је РАЕ о њему водила рачуна.







