МАНС: Грађани ће платити 32, 8 милиона туђих губитака у електричној енергији

„Домаћинства и мала и средња привреда ће у наредне три године Црногорском електродистрибутивном систему (ЦЕДИС) и Црногорском електропреносном систему (ЦГЕС) кроз рачуне за струју платити чак 32,8 милиона еура за техничке губитке у мрежи, што значи да је Регулаторна агенција за енергетику (РАЕ) наставила да енергетским компанијама одобрава енормне приходе по том основу„, показује анализа МАНС-а.

„Нова цијена струје примјењује се од 1. јануара ове године, а утврђена је за трогодишњи регулаторни период.

РАЕ је за три године ЦЕДИС-у по основу покривања губитака одобрила 22,8 милиона еура, што је чак 10 одсто укупно одобреног прихода тој компанији који износи 229 милиона. И претходних година РАЕ је за губитке просјечно одобравала 10 одсто од укупног прихода, а од ове праксе очигледно није одустала ни сада и упорно „награђује“ енергетске компаније, иако оне не улажу довољно у модернизацију мреже“, навели су из МАНС-а.

„Осим ЦЕДИС-у, домаћинства и мала и средња привреда ће платити и додатних 10 милиона еура ЦГЕС-у за губитке који настају у преносној мрежи, што даје укупну суму од 32,8 милиона за три године, колико ће само по том основу енергетске компаније приходовати од купаца кроз наплату рачуна за струју.

РАЕ је у дистрибутивној мрежи на терет купаца одобрила стопу губитака од 8,43 одсто, која је утврђена студијом Универзитета Црне Горе. Међутим, утврђена стопа односи се на 2014. годину и управо то показује парадоксалност појединих правила за обрачун цијене струје, јер ће купци у 2017. плаћати губитке по стопи која је стара пуне три године, иако је она у протекле двије године могуће и нижа“, стоји у саопштењу ове невладине организације.

„Дозвољена стопа губитака у преносној мрежи је 3,73 одсто, а њу је утврдио Електроенергетски координациони центар из Београда у студији коју је израдио за потребе ЦГЕС-а. При томе је индикативно да се у ревизионим извјештајима ЦГЕС-а наводи да та компанија има капитал баш у Електроенергетском координационом центру из Београда, па се поставља питање конфликта интереса и колико је РАЕ о њему водила рачуна.

РАЕ је не само одобрила огромну стопу губитака, већ је омогућила и скупљу цијену струје за покривање тих губитака и за наредне три године утврдила је у износу од непуних 38 еура по мегавату. Наиме, РАЕ је приликом обрачуна користила цијену фјучерс уговора (уговори којима се унапријед договара цијена робе) са мађарске берзе електричне енергије из септембра 2016. године, али тако што је рачунала двије трећине просјека фјучерса за такозвану банд енергију и једну трећину просјека фјучерса за пик енергију.

С обзиром да је пик енергија значајно скупља од банд енергије, јасно је да је на овај начин РАЕ директно утицала да одобрена цијена струје за покривање губитака буде већа. Тако су купци оштећени двоструко – не само да и даље плаћају огромну стопу техничких губитака, већ плаћају и знатно скупљу струју за њихово покривање.

Висок ниво губитака у мрежи годинама представља огроман проблем, а увођење стратешког партнера А2А у Електропривреду Црне Горе својевремено је правдано потребом модернизације дистрибутивне мреже. Ипак, грађани због губитака и даље плаћају значајне износе на својим рачунима за струју, док се новац који се може уложити у инфраструктуру доминантно држи у приватним банкама.

За то вријеме РАЕ наставља да „пумпа“ приходе енергетских компанија на терет купаца, умјесто да их казни смањењем тог прихода. Регулатор на овај начин „стимулише“ компаније да не улажу у модернизацију, јер оне унапријед знају да ће им бити одобрени велики и незаслужени приходи за покривање губитака у мрежи“, показало је ово истраживање МАНС-а

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: