• Издвојено

Мањак у државној каси: Готовински дефицит за 22 милиона већи од приказаног

6 година ‎ ИН4С

Модификовани готовински дефицит у предлогу Закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2018. годину износи 174,62 милиона евра.

Влада Црне Горе

Државна ревизорска институција (ДРИ) је у ревизији прошлогодишњег завршног рачуна државног буџета утврдила да је мањак у државној каси – готовински дефицит био је 197,95 милиона евра, што је 22,4 милиона евра више него што је приказало Министарство финансија у завршном рачуну.

“Модификовани готовински дефицит у предлогу Закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2018. годину износи 174,62 милиона евра. У процесу ревизије кориговане су неизмирене обавезе исказане у консолидованом извјештају о неизмиреним обавезама на крају децембра прошле године у нето износу од 22,37 милиона, тако да оне износе 104,43 милиона, а модификовани готовински дефицит 197,95 милиона.

Министарство финансија је обавезно да усклади евиденцију у главној књизи трезора и у помоћним евиденцијама за износ од 22,37 милиона”, пише у извјештају у ДРИ који је јуче објављен, преносе Вијести. Ревизијом је руководи предсједник Сената ДРИ Милан Дабовић.

Када је усвојен у јулу прошле године ребаланс буџета дефицит је био пројектован на 142 милиона еура.

ДРИ је дао позитивно мишљење са скретањем пажње на финансијску ревизију и условно мишљење на ревизију правилности Предлога закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2018. годину. Условно мишљење због тога што је утврђено да потрошачке јединице нијесу у свим аспектима ускладиле пословање са законима и другим прописима.

Ревизијом је, како преносе Вијести, утврђено да је буџетска потрошња прошле године прекорачена за износ од 271,31 милион еура, од чега је недозвољено прекорачење 15,7 милиона.

“Недозвољена прекорачења су остварени издаци који нијесу планирани Законом о буџету за 2018. годину, а односе се на судске пресуде плаћене са позиција потрошачких јединица које су узроковале те издатке у износу од 15,40 милиона и на издатке за куповину хартија од вриједности за докапитализацију Инвестиционо развојног фонда Црне Горе у износу од 305.70 хиљада еура.

Препоручује се потрошачким јединицама, као и у претходним годинама, да новац за издатке по основу судских одлука планирају годишњим законом о буџету. Министарство економије је у обавези да средства од отплате кредита која су намијењена за куповину хартија од вриједности од Инвестиционо развојног фонда, планира годишњим законом о буџету државе” истакао је ДРИ.

Утрђено је да Пореска управа (ПУ) у 2018. години није правовремено спроводила мјере принудне наплате код 19 пореских обвезника који држави дугују 15,78 милиона што није у складу са интерним процедурама за спровођење мјера принудне наплате. ПУ није спровела све предвиђене мјера принудне наплате код шест пореских обвезника (од контролисаних 223) чија пореска обавеза износи 3,02 милиона што није у складу са одредбама Закона о пореској администрацији и интерним процедурама за спровођење мјера принудне наплате ПУ. Препоручује се ПУ да настави са спровођењем активности како би се утврдило стварно стање пореског дуга код државних органа. У циљу исказивања тачног стања пореског дуга потребно је да се евидентирају рјешења о укидању рјешења о репрограму пореског потраживања и за пореске обвезнике код којих се стање пореског дуга и наплата води ванбилансно, као и да се у завршном пореском рачуну презентују додатне информације са детаљним образложењем.

Кршили закон код помоћи за МА, Пловидбу и жељезничке фирме

ДРИ указује да је Министарство саобраћаја прошле године пренијело Монтенегро Аирлинесу (МА) и Црногорској пловидби 12,18 милиона еура.

Од те суме је МА добио 7,26 милиона за подмирење доспјелих обавеза, а Црногорска пловидба 4,9 милиона за враћање рата за кредит за које је Влада дала гаранцију.

“Исплата у износу од 2,41 милион извршена је без претходног изјашњења Комисије, односно Агенције за контролу државне помоћи, што није у складу са чланом 19 Закона о контроли државне помоћи. Средства у износу од 9,76 милиона (7,26 милиона и 2,5 милиона) су пренесена за исплату помоћи предузећима ради сервисирања доспјелих обавеза без претходно прибављеног мишљења Агенције за заштиту конкуренције”, пише у извјештају.

Исто су поступили и код Жељезничког превоза и Жељезничке инфраструктуре, којима је дато 5,4 милиона без сагласности надлежности агенције.

ДРИ је истакао да је Министарство саобраћаја и поморства било у обавези да се приликом пружања помоћи привредним друштвима придржава члана 12 Закона о контроли државне помоћ. Тим ресором руководи министар Осман Нурковић.

ДРИ наводи да је Национална туристичка организација у 2017. и 2018. години МА авансно уплатила 3,6 милиона еура, а да је авиопревозник документацијом оправдао износ од 1,2 милиона. Врховна ревизија тражи да МА и НТО усагласе фактуре.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: