Манипулација јавности умјесто одговорности: „Великомученица“ Лидија и бијег од правде
1 min read
Отворено писмо које је у јавност упутила одбјегла бивша специјална државна тужитељка Лидија Митровић, у којем објашњава зашто неће ступити на издржавање правоснажне седмомјесечне затворске казне, представља покушај да се кроз емотивну и политички обојену реторику релативизује судска одлука и истовремено изврши притисак на јавност и правосудни систем.
Умјесто прихватања правоснажне пресуде, Митровић бира да се јавности обрати тоном жртве, тврдећи да је осуђена „неправедно и нечасно, у монтираном злонамјерном поступку“, уз поруку да јој „лично достојанство“ не дозвољава да оде у затвор.
„Да понизим себе и да идем у затвор, неправедно и нечасно оптужена и осуђена, за мене је неприхватљиво“, наводи она, додајући да „није прекршила закон“ и да „своју главу не може добровољно ставити на гиљотину“.
Оваква формулација није случајна него пажљиво скројена да код јавности изазове емпатију и сумњу у рад институција, при чему се лична одлука да се не изврши судска казна покушава представити као морални чин. Посебно је индикативно што Митровић у више наврата истиче своју дугогодишњу каријеру „без иједне мрље“ у систему ДПС-а, а чиме поручује да је сама чињеница њеног претходног положаја довољна гаранција невиности.
Ипак, најопаснији дио писма јесу тешке и персонализоване оптужбе на рачун главног специјалног тужиоца Владимира Нововића, кога Митровић директно означава као организатора њеног „прогона и страдања“. Према њеним ријечима, „мој прогон и страдање… организован је и реализован искључиво од једног лица – ГСТ Владимира Нововића“, уз тврдњу да је цијели правосудни систем „покривен и контролисан“ од стране једног човјека.
С друге стране, реаговање Специјално државно тужилаштво доноси сасвим другачију слику догађаја. У саопштењу СДТ-а наводи се да је отворено писмо Митровић „неистинито у дијелу рада Специјалног државног тужилаштва и поступања главног специјалног тужиоца“, те да је управо она, приликом рада на предмету бивше министарке одбране, направила „бројне повреде Закона о Државном тужилаштву, Законика о кривичном поступку и Правилника о унутрашњем пословању“.
Из СДТ-а подсјећају да су Митровић дата два писана упутства како би се предмет ријешио у складу са законом, те да је имала пуно право да та упутства оспори, али то није учинила. „Осуђена није користила ниједно од права датих законом, што само за себе довољно говори о законитости и основаности датих упутстава“, наводи се у реаговању.
Посебно важан детаљ који руши тезу о наводно „договореној“ пресуди јесте чињеница да СДТ није било задовољно изреченом казном. Напротив, како наводе, тужилаштво је уложило жалбу тражећи строжу казну затвора, али је тај приједлог одбијен. Овај податак директно демантује тврдње да је казна од седам мјесеци била резултат било каквог договора или притиска.
Умјесто да своје тврдње докаже кроз институционалне механизме – уставну жалбу, међународне судове или друге правне путеве – Митровић бира медијски наступ и драматичан апел јавности. Такав избор, међутим, покушај је да се лична одговорност замагли политичком причом о „заробљеном правосуђу“. Када неко ко је годинама био дио система, и у његово име слао друге људе у затвор, данас поручује да не прихвата исту ту пресуду, онда то није борба за правду, већ опасан преседан. Јер ако бивша специјална тужитељка себи даје за право да одбије извршење судске одлуке, питање је какву поруку шаље грађанима који немају ни функцију, ни утицај, ни медијски простор.
Банда у црним тогама[ знам лично случајеве] намјештала је пресуде како би се талила у отетим некретинама мимо закона.Посједујем документа гдје бар 20 так судија из приватних пресуда мора бити смијењено због непоштовања закона.Народ се мора самоорганизовати,они иду на застару противправних одлука,на заборав,на исцрпљивање материјално,психичко то је та тзв.држава подлих нациста који нас уништавају.
Овај осврт ми личи на одбрану СДТа . Без жеље да браним Лидију јер знам да је неодбрањиво и да је заслужила затвор не само због Клапа и Вардара. Али питање за господина када су толико професионални Нововић и Марковић ,зашто им бројне афере врха ДПСа стоје у фиоци и ћуте годинама. Шта је са Ничијом кућом, Пандори папири,Можура, Телеком, Лименка, Коверат, Први милион, Сатови, гаранције за КАП и Приморку, и ко зна колико још, који вриједе стотине милиона Еура. Што не смију да позову Мила,Роћена,Марковића, Гвозденовића, Нововић и Марковић су пандам Катнићу и Чађеновићу.
Pobegulja! Jos samo treba i Vesna da uteče