Мандић: Влада у сјенци да буде у функцији протеста

Предсједник Нове српске демократије Андрија Мандић оцијенио је да је организација протеста наредни корак Демократског фронта након што је пропала идеја о прелазној влади.

Мандић је истовремено похвалио став Јанка Вучинића да влада у сјенци треба да буде у функцији протеста.

„Обавијештени смо да је посланик Јанко Вучинић спреман да и ту идеју стави у функцију протеста, што је за сваку похвалу. Тај човјек је одавно препознат као бескомпромисни борац за правду и права радника, а његова велика популарност, храброст и опозициона досљедност гарантују да идеја и таквог обједињавања не би расипала опозициону енергију и у крајњем представљала подршку режиму“, казао је Мандић у разговору за Побједу.

Он је подсјетио да су Предсједништво и ГО Нове српске демократије поодавно донијели одлуку о организацији протеста и наредних недјеља ће ДФ интензивирати рад на терену и разговоре са присталицама, након чега ће, како истиче, имати јасну слику када се може кренути у конкретну и одлучну акцију.

„Нијесам примијетио да било ко из руководства ДФ-а има нешто против протеста, постоје само различити предлози на који начин треба извести ту активност. Као озбиљни политичари, радићемо темељно и одговорно на организацији протеста и свакако да уочавамо акције власти на заустављању или успоравању опозиционих активности које треба да доведу до успостављања демократских принципа и владавине права у Црној Гори, која је угрожена везама власти и организованог криминала. Нијесам случајно прије неколико дана позвао Брана Мићуновића да се не мијеша у политичке процесе који ће услиједити„, нагласио је Мандић.

Нема компромиса са криминалом и корупцијом

Према његовим ријечима, у Црној Гори је угрожена безбједности и, како наводи, на улицама градова се води прави рат.

„Тридесет је неријешених убистава, а најављују се нови атентати, ликвидације и експлозије. Грађани се свакодневно обавјештавају, разним каналима, ко је кога преварио у трговини наркотицима, плаћању корупције, шверцу цигарета и акцизних маркица. Није никаква тајна о сукобима, сврставањима и препознавањима политичара из власти у различитим криминалним клановима„, додао је он.

На питање хоће ли се и ако хоће када ДФ одредити о новој иницијативи Жарка Ракчевића и Грађанског покрета о формирању владе у сјенци, Мандић је рекао да су у том политичком савезу заинтересовани само за оне активности које иду у правцу протеста, што је и став страначких органа Нове.

„Што се тиче теме владе у сјенци, осим неких успутних приједлога, обавијештени смо да је посланик Јанко Вучинић спреман да и ту идеју стави у функцију протеста, што је за сваку похвалу. Тај човјек је одавно препознат као бескомпромисни борац за правду и права радника, а његова велика популарност, храброст и опозициона досљедност гарантују да идеја и таквог обједињавања не би расипала опозициону енергију и у крајњем представљала подршку режиму„, рекао је Мандић.

У јавности су изашле и разлике које постоје у ставовима Мандића и његовог замјеника Горана Даниловића у улози прелазне владе у процесу евроатлантских интеграција. На питање да ли постоје политичка неслагања унутар НОВЕ, Мандић је рекао да је што се тиче НАТО-а став те партије кристално јасан.

„Преговори о прелазној влади су завршена прича са СДП-ом, али је неопходно поновити да наши предлози нијесу укључивали причу о НАТО-у за шта је била заинтересована та странка, а што је и у наше име покушао да афирмише Дритан Абазовић и провуче на мала врата. Што се тиче теме НАТО-а, став Нове српске демократије је кристално јасан Нова се противи учлањењу Црне Горе у НАТО и залажемо се за војну неутралност. Прича о НАТО-у се сада већ силом гура међу грађане Црне Горе, а проценат присталица учлањења се само смањује. То је природно јер наши грађани знају да су 1999. године били жртве тог војног савеза, а наши сународници у БиХ 1995. Од тог времена до данас наш однос према том војном савезу није се промијенио ни за милиметар„, истакао је Мандић.

СДП је Ђукановићев играч

Упитан да ли га је изненадила одлука Предсједништва СДП-а да не прихвати разговоре о формирању прелазне владе, лидер НОВЕ је одговорио одрично.

„Није. Историјска улога коју је могао да одигра СДП у демократизацији Црне Горе била је на предсједничким изборима. Све парламентарне странке су на тим изборима имале кандидате осим СДП-а. ДПС-ов кандидат био је Филип Вујановић, а Нове српске демократије, ДФ-а и опозиције Миодраг Лекић. Лекић је на задовољство оних који су га позвали, подржали и кандидовали, освојио више гласова од Филипа Вујановића. И тада умјесто да СДП брани истину и легитимно право Миодрага Лекића да преузме функцију предсједника Црне Горе, та странка је за потребе Вујановића и Ђукановића поступила супротно. Инсистирајући на ставу да ће пуну истину утврдити ,,независне државне институције“, уз пројектну подршку „неуставном кандидату Вујановићу“ у општинским и Државној изборној комисији као и на другим инстанцама, одрадили су кључни посао за Ђукановића јер су успјели дати легитимитет изборној крађи и отупити оштрицу ванинституционалним средствима на које је била упућена опозиција“, казао је Мандић.

СДП-у су, навео је он,вољно или невољно, важнији интереси Мила Ђукановића и његових партнера из организованог криминала, него грађана Црне Горе.

„Подсјећам да се одбијање прелазне владе десило након изгласавања Стијеповића за градоначелника и истог дана када је СДП снажно подржао Миомира Мугошу за амбасадора у Словенији. То најбоље потврђује поруку поменутог стиха. Што се тиче Нове српске демократије, СДП неће више бити у прилици да се поиграва са ДФ и његовим предсједником“, рекао је лидер НОВЕ.

Упитан зашто Даниловић није позван на свечаност у Будви, Мандић је казао да тада није располагао информацијом да је се замјеник предсједника НОВЕ вратио са службеног пута.

Даниловић и „случај“ Будва

„Што се тиче Будве и неспоразума који је проблематизован у јавности, желио бих да посебно похвалим Гојка Раичевића, предсједника мировног покрета ,,Не у Рат не у Нато“, главног и одговорног уредника портала ИН4С, који је осмислио цијелу акцију. Он је позвао потпредсједника Славена Радуновића и мене да будемо дио ширег програма обиљежавања српског празника Сретења у коме је учествовао већи број националних организација. Како је у Будви тог дана боравио предсједник ИО Нове српске демократије Милутин Ђукановић, ја сам га замолио да буде заједно са нама. Да сам располагао са информацијом да се замјеник предсједника Горан Даниловић вратио у Црну Гору, са пута на који је био отишао неколика дана раније, наравно да бих и њега позвао. То би, претпостављам, учинио и организатор, јер он има интензивнију комуникацију са Гораном него са мном. Жао ми је што се све тако одиграло, што сада противници странке машу са тим неспоразумом као кључним доказом проблема у нашој странци. Ја не желим да повриједим никога у Новој српској демократији, свакога поштујем, а посебно најближе сараднике. Срећом, други чланови предсједништва Нове нијесу тражили јавно појашњење за овај ,,делегациони“ проблем, вјерујући да ја немам никакву потребу и разлог да било кога понизим или не уважим. Чак и када се деси неки пропуст, као у ситуацији када група српских организација полаже цвијеће на споменик ослободиоцима Будве, увијек постоји неко разумно објашњење зашто је до тога дошло“, казао је Мандић.

Упитан због чега НОВА инсистира на идентитетским рјешењима Устава Књажевине Црне Горе из 1905. Године, он је рекао да је та странка поносна на симболе краља Николе

„Ми смо једноставно предложили решења из времена када су се књаз Никола и Књажевина Црна Гора поносили чињеницом да је Црна Гора српска држава. Они су вјеровали да је Црна Гора и њихова генерација позванија да дефинише националне интересе и циљеве него њихови сународници из тадашње краљевине Србије. Поносни смо на симболе које су утемељили наши славни преци, а они којима сметају таква рјешења не знају много о Црној Гори. Црна Гора не постоји од 2006. године, иако би неки вољели да је то тако, како би пребрисали њену прошлост и вријеме у коме су Европа и наша вјековна заштитница Русија Црну Гору звали српском Спартом. Управо је та мала Црна Гора у времену отоманске империје очувала српски национални, духовни и културни идентитет, а он се касније у времену ослобађања од Турака претакао и на друге српске просторе“, навео је Мандић.

На питање да ли, ако инсистира на рјешењима из Устава 1905. године, то значи да подржавате и став у том Уставу да је Црногорска црква аутокефална, лидер НОВЕ јер одговорио негативно.

„Једина канонска православна црква у Црној Гори била је и остала она црква коју је основао Свети Сава. Баш је он, успостављајући Српску православну цркву, основао ове двије православне епископије из којих су настале данашња Митрополија црногорскоприморска и Епархија будимљанско-никшићка“, закључио је Мандић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: