Мандић: НАТО неће велеиздајника Ђукановића за савезника

Црна Гора неће добити позив за улазак у НАТО, јер државе чланице неће да ризикују да их премијер Мило Ђукановић изда као што је својевремено издао и сопствену државу, казао је лидер Нове српске демократије Андрија Мандић.

Он Ђукановића сматра најсрамнијом политичком личношћу у историји Црне Горе, јер се током НАТО агресије 1999. године ставио на страну непријатеља.

Упитан зашто Ђукановића сматра велеиздајником, Мандић је казао да ко год хоће да користи истину као неопходан апат за доношење одређених закључака оцијениће премијера на исти начин.

„Да одем и даље, по моме мишљењу, Ђукановић је најсрамнија политичка личност у историји Црне Горе, а за ову моју тврдњу постоји низ доказа“, рекао је Мандић у интервјуу листу „Дан“.

Он је истакао да, прије свега, нема разумијевање за Ђукановићево понашање у вријеме агресије НАТО-а на СРЈ 1999. године.

„Ђукановић је једини у историји људске цивилизације, као члан Врховне команде неке државе, на самом почетку рата прешао на страну непријатеља и активно радио за нападача током трајања сукоба, са јасним циљем да агресор освоји његову земљу. Ријеч велеиздаја је и скована за нечасне поступке издаје државних функционера и официра са вишим чиновима, а сами извођач недјела назива се велеиздајником. У свим нормалним државама, а посебно у земљама чланицама НАТО-а, била би организована јавна суђења и тако би били исказани мржња и презир према поступцима издаје, а изречена казна била би најстрожа“, навео је Мандић.

Квислинг као узор

Упитан каква је била Ђукановићева улога у времену прије напада на СРЈ, он је подсјетио да су Врховну команду некадашње СРЈ чинила су три члана Врховног савјета одбране – Слободан Милошевић, предсједник СРЈ, Милан Милутиновић, предсједник Србије и Мило Ђукановић, предсједник Црне Горе.

„Они су руководили одбраном земље и доносили кључне одлуке. Посебно желим да издвојим двије које су једногласно усвојене, дакле за које је гласао и Ђукановић. Другачије и није могло, јер је Врховни савјет одбране, у складу са Уставом СРЈ, одлуке доносио консезусом, и ако само један члан Савјета не гласа, одлука и не постоји. Прва одлука из октобра 1998. године гласи: „Против злочиначке организације ОВК на Косову и Метохији дозвољена је употреба свих јединица одбране како би се у потпуности уништила и елиминисала та терористичка организација“. Друга одлука је из децембра 1998. године и гласи: „У случају агресије НАТО-а на СРЈ, наша држава ће се бранити свим расположивим средствима “, казао је Мандић.

Могао је, додао је он, Ђукановић да и тада буде против ових одлука и оне тако не би постојале и он тада формално можда не би био велеиздајник.

Мандић је истакао да Ђукановић посебно воли да издаје државе које су створене вољом грађана.

„СРЈ је била демократски створена већинском вољом њених грађана и веома озбиљно осмишљена. Она се није могла срушити притисцима и санкцијама, већ једино издајом и спољном агресијом. Видкун Квислинг, предсједник окупационе владе Норвешке из времена Другог свјетског рата, синоним издајства и сарадње са непријатељем, обични је аматер по питању издајства у односу на професионалца Мила Ђукановића. Лично бих подржао и охрабрио младе историчаре да упореде домете издаје те двојице премијера. Ја сам сигуран да га је наш премијер надвисио“, казао је Мандић.

Нарочито, додао је он, морамо имати у виду да јеЂукановић понизио и свијетлу војничку традицију Црне Горе, чији су први људи кроз историју стајали испред своје војске у највећим искушењима.

„Ђукановић је радио супротно – док су народ и војска у Црној Гори били једно тога прољећа 1999. године, он је активно помагао непријатељу и, да не заборавимо, скривао се по Црној Гори заштићен повећим бројем ангажованих „пазигуза” и организованим криминалним групама“, навео је Мандић.

Издаја за шаку долара

Он је оцијенио да НАТО неће позвати Владу Црне Горе да приступи тој војној савезу, јер „не желе за савезнике оне личности чија је најважнија способност спремност на издају“.

„Њима су издајници потребни и веома корисни када се налазе у редовима противника, али не видим какве би користи имали да их представљају као властите сараднике. Мислим да неће дозволити и дати прилику да сјутра са позиције премијера Црне Горе Мило Ђукановић изда и НАТО као што је раније издао властиту државу. У рату су издајници пожељни у редовима противника, али их у миру нико не жели у својој близини. Доста је о употреби тог нечасног занимања писао Макијавели, а не треба сумњати да су доносиоци одлука у НАТО-у читали и много више о томе“, казао је Мандић.

Према његовим ријечима, НАТО је најмање заинтересован за подршку фолираната склоних издаји попут ових из врха ДПС-а.

„Није никаква тајна ни у Вашингтону, ни у Бриселу да су сви идеали и искрена вјеровања те генерације црногорских политичара неповратно изгубљени након затварања кумровачке комунистичке школе. Од тада су за чврсту валуту спремни да промијене свако вјеровање, савез и идеологију, а то нијесу квалитети који их препоручују за НАТО, или бар то само јавно тврде високи функционери НАТО-а, а тајно можда имају друге планове“, закључио је Мандић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: