Мандић: НАТО амбасаде реконструкцијом Владе спасавају Мила

Реконструкција Владе је резултат директног мијешања амбасада у унутрашње ствари Црне Горе како би се одбранио премијерски положај Мила Ђукановића, који је био неодржив након прошлогодишњих протеста ДФ-а, оцијенио је у интервјуу за „Дан“ Андрија Мандић, лидер Нове српске демократије и један од челника Демократског фронта.

Он је казао да политичка теорија и пракса свједоче да је ненасилни ванинституционални метод борбе најефикасније средство за смјену тоталитарних режима попут овога у Црној Гори.

“Демократски фронт је успјешно примијенио тај модел борбе, али се у нашем случају десило нешто што је до сада било незабиљежено на другим просторима. Када смо успјели да добијемо подршку огромног броја људи, који су изашли на улице и тражили промјене, један дио опозиције се, по налогу амбасада, отворено ставио у службу режиму”, рекао је Мандић.

Из којег разлога су чланице НАТО-а пожуриле да ратификују протокол о приступању Црне Горе? Да ли се то може везати са предстојећим изборима у САД, имајући у виду да Доналд Трамп има значајно другачије ставове о НАТО-у него актуелна администрација?

– Не треба баш толики значај придавати Црној Гори и мислити како је администрацији САД важније питање чланства у НАТО-у неке државице него ко ће управљати Америком у наредном времену. У наше мале приче не треба укључивати тако велике рачунице. Мислим да је ствар много једноставнија и претпостављам да безбједносне структуре НАТО-а констатују да њихова локална агентура, која се налази у врху црногорског режима, НВО и медијским структурама, треба да до краја године заврши посао за који су обучавани, плаћани и подржавани дужи временски период. Не дешава се ништа што већ нисмо видјели у нашој прошлости. И раније су наши некадашњи непријатељи изнајмљивали оне слабије људе са ових простора да раде за њихове интересе, а против својих рођака, комшија и сународника. Наша историја је препуна таквих случајева служења странцима.

Ако политичка већина одлучи да не буце референдума о НАТО-у, већ да одлука буде донијета у парламенту, какав ће бити ваш одговор?

– У току је акција којом се Црна Гора на преваран начин, супротно већинском расположењу народа, гура у НАТО. Није никаква тајна да налогодавци те операције желе да ову земљу предају НАТО-у без изјашњавања грађана. Зато је недавно и дио опозиције од америчке амбасаде подведен режиму како би се спасила и заштитила кључна фигура те „интегративне акције“ – предсједник Владе Мило Ђукановић. Због тога су водеће амбасаде НАТО држава и биле против демонстрација ДФ-а јер њима није, као нама, најважније да Црна Гора буде слободна и да на поштеним изборима бира своју власт. Вјерујем да су баш из тог разлога подржале обарање немоћне владе Игора Лукшића јер су тако на власт вратиле Мила Ђукановића, који им најбоље може послужити у реализацији властитог циља запосиједања Црне Горе од стране НАТО-а. Већина грађана се противи чланству Црне Горе у НАТО-у и спремна је да институционалним и ванинституционалним методима политичке борбе брани властита права. Таква одлука парламента довела би Црну Гору у опасан положај и из њега би било немогуће изаћи другачије осим на један начин који је и сам опасан.

Демократски фронт не вјерује да ће влада изборног повјерења учинити изборни процес регуларним. Зашто?

– Зато што је ова реконструкција Владе резултат директног мијешања амбасада у унутрашње ствари Црне Горе како би се одбранио премијерски положај Мила Ђукановића, који је био неодржив након прошлогодишњих протеста ДФ-а. У Македонији се од стране западног међународног фактора забрањује премијеру осумњиченом за изборну крађу да води Владу у вријеме новог изборног процеса, а у Црној Гори се директном налогодавцу и организатору изборне крађе подводи посустала опозиција како би он у вријеме избора и даље био премијер. То не би могло да се уради, и поред жеље важних западних центара, да у опозицији претходно није створен такозвани тим Б, којим се управља из амбасаде САД. Невидљива рука је успјела да споји толико различитости, да их сједне за исти сто и да их, у коначном, присили на закључење лошег споразума тако што је већину њих смјестила у Ђукановићеву владу.

Када се анализира структура и оних других који су подржали реконструкцију Владе, јасно се легитимишу и особе које су у име безбједносних структура НАТО-а управљале овом срамотном акцијом одбране положаја премијера Мила Ђукановића. У опозицији нема наивних које чак и велики мајстори манипулације могу убиједити да они који су запослени код Мила Ђукановића могу оборити властитог послодавца. Региструје се само једна друга појава да се они који су раније радили код њега радо и без икаквог устручавања враћају у ту „фирму“. Ваљда би оно што су у међувремену изговорили описујући природу и карактер актуелног режима требало да их обавезује на мало достојанственије држање и поступке.

По Вашем суду, који је најбољи метод борбе против Ђукановићевог режима?

– Политичка теорија и пракса свједоче даје ненасилни ванинституционални метод борбе најефикасније средство за смјену тоталитарних режима попут овога у Црној Гори. Демократски фронт је успјешно примијенио тај модел борбе, али се у нашем случају десило нешто што је до сада било незабиљежено на другим просторима. Када смо успјели да добијемо подршку огромног броја људи, који су изашли на улице и тражили промјене, један дио опозиције се, по налогу амбасада, отворено ставио у службу режима. Нисмо рачунали на могућност да када баците режим на кољена у исто вријеме добијете мучки ударац с леђа од оних који би требало да вам буду савезници.

Таква врста издаје опозиције није забиљежена на било ком другом простору гдје је примјењиван овај модел и та појава ће представљати значајан црногорски допринос допуни и разради модела ненасилне борбе. Врло је просто ми Ђукановића сматрамо диктатором и он пуних 27 година на тај начин влада Црном Гором. Сматрамо га и шефом и покровитељем организованог криминала, који стоји иза највећих корупција, пљачки и разних других најтежих кривичних дјела, али бивши опозиционари га очигледно не доживљавају тако, већ су одлучили да буду у његовој влади.

Главни одбор Нове српске демократије закључио је да треба наставити протесте. Када се могу очекивати нова протестна окупљања?

ГО је наложио руководству странке да обиђе Црну Гору како би се додатно мобилисала и оснажила нова енергија. Медијска подршка реконструкцији владе Мила Ђукановића, као и ширење лажне наде да ће та кохабитација и конструктивност обезбиједити слободне изборе, нанијели су велику штету ненасилној борби против режима. На терену ћемо упознати људе са новом ситуацијом јер они морају знати на кога могу да се ослоне и коме треба да вјерују. Сви смо се увјерили да се ситуација промијенила и да неки за које су сматрало да су опозиција, или да подржавају опозицију, нијесу наши савезници, већ раде за Мила Ђукановића.

Да се не бисмо поново суочили са мучким ударцем с леђа од онога који би требало да буде наш савезник, прво на терену морамо раскринкати режимске пунктове који се лажно представљају као противници власти. Колико год та истина била непријатна и болна, наша је дужност и обавеза да је на сваком мјесту саопштимо.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: