Мандић: Челници НАТО-а би вољели Мила на челу команде РФ поучени искуством из 1999. године
1 min read
,,Претпостављамо да би челници НАТО-а највише вољели када би Мила Ђукановића, након искустава из 1999, некако могли да угурају у врховну команду Руске федерације. Са тог положаја би могао највише помоћи, тамо би највише користио НАТО-у“, наводи се у саопштењу Андрије Мандића, предсједника Нове српске демократије.
Саопштење достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.
Црна Гора, као што смо и најављивали, неће добити позив за приступање НАТО-у, и то представља тежак ударац за политику Мила Ђукановића, која се умногоме базирала на овој кампањи. То је био и очекиван потез Брисела, јер држава није апстрактан појам, њу чине људи, а НАТО има прецизан регистар држава потенцијалних кандидата са којима би хтио да буде савезник, као и каталог оних других са којима очигледно не би жељели да имају било какав контакт. Премијер Мило Ђукановић, као и друге водеће личности из ДПС-а, у вријеме напада НАТО пакта на СРЈ 1999. године, трајно су се сврстали и заузели високе позиције у овом другом каталогу.
Њима се итекако добро користио НАТО у вријеме те агресије, а поготово је агресору био одан члан Врховне команде СРЈ, тадашњи предсједник Црне Горе Мило Ђукановић.
Претпостављамо да би челници НАТО-а највише вољели када би Мила Ђукановића, након искустава из 1999, некако могли да угурају у врховну команду Руске федерације. Са тог положаја би могао највише помоћи, тамо би највише користио НАТО-у.
И такви ликови су пожељни само када се налазе у противничком табору, али потпуно другачији критеријуми владају када треба да одаберете савезнике, сједнете с њима за исти сто и са њима будете спремни да уђете у евентуални сукоб са неком трећом страном.
Онда је јасно да такве личности ни у каквој варијанти не смију бити за столом гдје се доносе одлуке, односно гдје циркулишу повјерљиве информације, јер ко је, попут Ђукановића, издао властиту државу, неће имати дилеме да се понаша на исти начин када је у питању шири војни савез. Због тога је Црна Гора екслипицитно одбијена, а у фокусу су се нашле неопходне политичке реформе.
Тако је предсједниче Мандићу!