Манастир у Мркоњићима чува мошти нове канонизоване Блажене Ане, мајке Светог Василија Острошког 

Вест о канонизацији Свете Блажене Ане, мајке Светог Василија Острошког, била је повод да обиђем Мркоњиће, село где су мошти новоуписане светитељке у Србљак.

Док путујем од Требиња до Мркоњића, села са са око 500 стално настањених душа, које је  већ сада култно место и велико светилиште са прелепим манастирским здањем, читам саопштење Епархије захумско герцеговачке:

„На мајском заседању Светог архијерејског Сабора Српске православне цркве 2025. године, са великом радошћу и благодарношћу, канонизована је Света Блажена Ана, мајка Светог Василија Острошког и Тврдошког. Овај догађај представља посебан благослов за верни народ Херцеговине, али и за цело православље.“

Црквени празник Свете Ане установљен је на 13. мај, а одлука Сабора СПЦ уследила је након иницијативе из Мркоњића, родног места Светог Василија, наводи се у поменутом саопштењу. У том светом месту, 12. маја 2025. године, митрополит Димитрије је након Литургије објавио да је предат званичан предлог за канонизацију, а вести о усвојеној одлуци дочекане су са одушевљењем.

Митрополит је истакао значај мајке светитеља у формирању његове личности и духовног пута.

У саоштењу се каже да је владика западноамерички Максим, који је началствовао Литургијом у Манастиру Светог Василија у Мркоњићима, подсетио је да је управо у том дому и од својих родитеља Свети Василије примио веру коју је носио кроз живот, ширећи је међу људима свих народа и вера. Како је владика нагласио, „Светитељеве мошти привлаче све – без обзира на припадност – јер је сила Божија у њима“.

Црквени празник Свете Ане установљен је на 13. мај, а одлука Сабора СПЦ уследила је након иницијативе из Мркоњића, родног места Светог Василија. У том светом месту, 12. маја 2025. године, митрополит Димитрије је након Литургије објавио да је предат званичан предлог за канонизацију, а вести о усвојеној одлуци дочекане су са одушевљењем.

Митрополит је , пише у саоштењу, истакао значај мајке светитеља у формирању његове личности и духовног пута. Владика западноамерички Максим, који је началствовао Литургијом у Манастиру Светог Василија у Мркоњићима, подсетио је да је управо у том дому и од својих родитеља Свети Василије примио веру коју је носио кроз живот, ширећи је међу људима свих народа и вера. Како је владика нагласио, „Светитељеве мошти привлаче све – без обзира на припадност – јер је сила Божија у њима“.

У епархијском саопштењу  још пише:

„Подсетимо, 8. маја 2023. године надомак Требиња, у Мркоњићима, пронађене су мошти Свете Ане Јовановић, мајке Светог Василија, што је одмах изазвало дубоко поштовање и благодарност у срцима верника. Мошти су обретење које је дошло само неколико дана пре празника Светог Василија, и протумачено као знак божанске промисли.“

Иако о животу Ане Јовановић постоји мало историјских података, Црква сведочи о њеној дубокој побожности, молитвености и мајчинској љубави. Била је жена тиха, али снажна у духу, која је свој дом претворила у „малу Цркву“, васпитавајући свог сина у страху Божијем и хришћанским врлинама. Њен син Стојан (касније Свети Василије) још као дете показивао је изузетну побожност, што сведочи о дубоком утицају мајке.

Рођена је у Мркоњићима, у Поповом Пољу, 28. децембра 1610. године, и својим животом сведочила је речи апостола Павла: „Све могу у Христу Исусу који ми моћ даје.“

У Манастиру у Мркоњићима, црквена звона су обележила дан канонизације, а празничне песме и тропар Светом Василију обасјали су атмосферу.  У епархијском саопштењу истичу да  ће се сваке суботе у 8 часова ујутру служити света Литургија, а верници ће имати прилику да приступе и целивају мошти Свете Блажене Ане.

Одмах по уласку у Мркоњиће затичемо мушкарца, који вели да је из фамилије  Бошковића. Од њега сазнајемо да  је село два пута расељавано,али и да је преживело ратне и друге патње. Објашњаванам нам да је погрешна и информација   да су мошти Свете Ане, пронађене пре две године.  Њен гроб је пронађен захваљујући провиђењу једног монаха,тридесетог година прошлог века. Тада је постављен  мањи надгробни споменик, који се дана чува у зиду ,одмах на уласку у  Манастир. Испод њега је натпис:

„Овај крст је био првобитни надгробни споменик на гробу мајке св. Василије Јовановић, израдио га је Симо (Грифа) Мијатовић који је мученички страдао 1941. године у јами Римани до.“

Од мог саговорника, који продаје лековите траве и књиге Љиљане Хабјановић, добијамо основне информације  о селу и манастирском здању.

Мркоњићи, живописно херцеговачко сеоце лицем окренуто према пространству Поповог поља које се под њим пружа, налази се на источнoj страни тог поља, на путу за Мостар, на тридесет петом километру од Требиња. У овом селу, родном месту Св. Василија мркоњићког, тврдошког и острошког чудотворца, 1998. године је на темељима Светитељеве родне куће освећен новоподигнути храм, чија је изградња започета пре, а настављена и довршена након последњег рата којим су били захваћени ови простори. Од самог почетка, ова мркоњићка светиња била је живо и незаобилазно место ходочашћа и искрене молитве бројних поклоника, не само из Херцеговине и земаља најближег окружења, већ и из читавог света. Пред храмом још увек стоји бујна зелена кошчела за коју предање каже да датира још из Светитељевог времена. Над селом се, са западне стране, уздижу падине брда Челина и Ланетича, на којима је према истом предању сам Светитељ као дечак напасао стада. На овом месту, које је већ више од деценије и по метох Петропавловог Манастира и о чијој се обнови стара тамошње сестринство, на Празник Светог Василија (29. априла/12. маја) сваке године се на Свету Архијерејску Литургију окупи више стотина верника који пристижу са разних страна. Освећено присуством Светог Василија и чувано његовим молитвама и благословима, то место је кроз деценије настављало да живи, чекајући своју пуну обнову и процват.

Из флајера Мркоњићи – цвет у камену преносимо цео текст о обнови монашког општежића:

„У пролеће 2016. године, са благословом тадашњег надлежног Архијереја Григорија сестринство Петропавловог Манастира започело је радове на византијском живопису мркоњићког храма. Почетком 2020. године, материјалном подршком Владе Републике Србије и Владе Републике Српске, добротом и прилозима многобројних приложника из земље и иностранства али и уз несебичну сарадњу сеоских мештана, но пре свега другом – милошћу и благословом Самог Господа и Његовог верног слуге Светог Василија, започета је изградња монашког конака, комплекса монашких рукоделничких радионица и манастирске гостопримнице уз сами храм. У брду изнад Манастира, планирана је и изградња видиковца са манастирском библиотеком и пригодним просторима за одржавање предавања, промоција и духовних сабрања, која би у будућности требало да буду организована током Дана Светог Василија, предвиђених за седмицу уочи самог Празника. Током Васкршњег поста 2021. године на храм је постављено, а ускоро се са њега и први пут огласило ново звоно. Радови су приведени крају, конак усељен а монашко општежиће коначно по први пут успостављено на овом на сам Празник Светог Василија, 29. априла / 12. маја исте године.

Примивши тога дана у Светој Литургији благослове двојице Архијереја, (надлежног г. Димитрија задуженог херцеговачког и њему са братском љубављу саслужујућег Максима западноамеричког), сестринство је ове 2021. године започело своје ново послушање.

А Мркоњићки Манастир, као цвет у камену, наставља да се са каменом бори али и да из њега прими снагу и постојаност, миришући и трајући у част свога верног заштитника и заступника Светог Василија, а на славу нашег Спаситеља и Господа Исуса Христа.“