Макрон схватио да Запад губи рат против Русије – и позвао Путина

Телефонски разговор Путина и Макрона показује да реалполитика полако почиње да заузима своје место и међу европским политичарима јер постаје све очигледније да Запад не може да добије рат који против Русије води у Украјини. Зато Макрон покушава да позиционира Француску у новим будућим глобалним односима.

Поједини лидери и државе покушавају да на време маркирају своју позицију и да се у новим околностима нађу на некој страни где не би изгубили своје интересе и позиције, али и где би резервисали своје место у будућим односима – на тај начин требало би разумети мотиве француског председника Емануела Макрона да телефоном, први пут после три године, разговара са руским председником Владимиром Путином, објашњава за Спутњик дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић.

Макрон напушта брод који тоне

„Очигледно да је улога и ЕУ и НАТО-а на силазној линији, да промена америчког става и онога што диктира Трамп утиче не само на односе међу савезницима, него и на позиције везано за ово и очигледно је да нова прерасподела глобалне моћи и реалполитике има утицај и на неке европске лидере“, истиче он.
Када се има у виду ситуација на глобалној сцени и када видимо разлике које постоје унутар НАТО, ЕУ или Г7 везано за украјинску кризу и односе са Русијом, Макронов потез да разговара телефоном са Путином не представља изненађење, сматра Миливојевић.
„Очигледан је покушај Макрона да Француску представи као велику силу и да на тај начин делује на расплет који следи око Украјине и око његове стратегије европске аутономије – да на неки начин покуша да одржи неко француско лидерство у оквиру ЕУ, имајући у виду немачки тврд став око односа са Русијом, историју и све остало што Фридрих Мерц сада промовише и држи високо у агенди“, каже наш саговорник.
Макрон се заправо појавио као портпарол европских интереса и покушава да Француској обезбеди позицију у будућим односима не дозвољавајући да Париз буде у сенци Лондона и Берлина.
„Кад то кажем имам у виду прво тврд став Мерца и немачке политике, али и политике Лондона, који није спреман ни на какав дијалог са Москвом и ни на какве уступке без обзира на реалполитику. Интереси Лондона и Француске после овог разговора се разилазе“, констатује Миливојевић.

„Коалиција вољних“ је изгубила смисао постојања

Након разговора, поставља се питање будућности тзв. „коалиције вољних“, групе земаља које представљају „ратну партију“ у оквирима западних међународних организација. Међу предводницимна те коалиције управо је био Париз, а први састанак ове групације одржан је управо у Јелисејској палати. Друга два проминентна члана групе европских јастребова су Немачка и Велика Британија.
Међутим, како Миливојевић каже, „коалиција вољних“ изгубила је било какву позицију и могућност да делује онако како је била прокламована после састанка Г7 и након самита НАТО-а. Тада се јасно видело да међу западним савезницима нема координације и сарадње, као и да не постоји јединствена политика према Русији и за расплет украјинске кризе.
Вашингтон сасвим отворено прокламује другачији приступ, ставља односе са Русијом у глобални контекст и искључује Европу и НАТО. А без Америке политика коју је „коалиција вољних“ желела да промовише, не може да се реализује.
„У таквим околностима, она је изгубила смисао али и могућност да делује. И тако видим искакање Макрона у овом конкретном случају“, напомиње саговорник Спутњика.
Председници Русије и Француске, Владимир Путин и Емануел Макрон разговарали су телефоном први пут након три године. Двојица лидера разговарала су о ситуацији око Украјине, иранско-израелском сукобу и америчким нападима на иранска нуклеарна постројења, пренела је прес канцеларија Кремља. Лидери су се сложили да наставе контакте у циљу могуће координације ставова о ситуацији на Блиском истоку.
Разговор је, према речима портпарола Кремља Дмитрија Пескова, трајао око два часа и био је добра прилика да се међусобно пренесу ставови. На питање да ли је Макрон показао спремност да разговара о мировним условима у региону, узимајући у обзир нове територијалне реалности, Песков је одговорио да није. Песков је навео и да још увек нема разговора о личном сусрету двојице председника.