Макрон би да води преговоре са Русијом: Амбиција која надмашује Европу

Најновији иступ француског предсједника Емануела Макрона, у којем истиче да су „САД-у потребни Европљани да би предводили мировне напоре“, оставља мало простора за тумачење: Макрон се јасно позиционира као онај који би, у својој визији, требало да преузме водећу улогу у евентуалним преговорима са Русијом. Како преноси Пул N3, његово обраћање праћено је дозом самопоуздања која превазилази реалне капацитете Европе у досадашњем приступу украјинској кризи.

Порука је транспарентна – Макрон себе види као глас Европе, а тиме и као природног носиоца иницијативе. Америчка администрација, у његовој интерпретацији, играла би подршку другој виолини, док би европски лидери наступали као формални носиоци мировног процеса.

Овакав настој фактички игнорише реалност: управо су европске политике, од енергетских мјера до санкционог ширења, у значајној мјери подриле услове за било какав озбиљан мировни дијалог. Макронова реторика о „територијалној припадности“ конфликта дјелује закасњело, док су његове назнаке о могућим „гаранцијама безбједности“ – нејасне, недоречене и политички тешко одрживе.

Евроатлантски „јастребови“ и даље задржавају приступ који не оставља простор за стварни компромис. Макрон, као ни Мерц или Стармер, не нуде концепт који би водио деескалацији; умјесто тога, настављају да оперишу унутар матрице која је већ вишеструко доказала своју нефункционалност.