Македонија користи грчку кризу да уђе у НАТО

Кризу у Грчкој суседна Македонија препознала је као прилику да се потруди да уђе у НАТО чак и под привременим именом „Бивша Југословенска Република Македонија“.

Под именом које јој је у међународним односима наметнуо спор са Атином, пише амерички портал Политико.

На путу ка НАТО Македонија већ годинама тапка у месту због нершеног спора око имена државе са Грчком, наводи Политико и преноси изјаву минстра одбране Зорана Јолевског да би његова земља била спремна да се кандидује за чланство у НАТО под незграпним именом БЈРМ на којем инсистира Грчка.

То име Македонци доживљавају као увреду, незадовољни што их идентификују са бившом Југославијом уместо с постојбином Александра Великог на којег историјски право полаже и Грчка.

После распада Југославије почетком 90-их Грчка је успешно лобирала да Македонија у међународним односима и у УН користи име БЈРМ.

У привременом споразуму из 1995. Грчка је обећала да неће блокирати чланство Македоније у међународним организацијама ако буде аплицирала под привременим именом.

Тринаест година касније, међутим, када је Македонија покушала да се прикључи НАТО заједно са Албанијом и Хрватском, Грчка је ставила вето.

Атина је негирала да је блокирала Скопље тврдећи да је реч о колективној одлуци НАТО, пише Политико. Све земље НАТО признале су да је Македонија у том тренутку испуњавала све критеријуме за чланство у НАТО, рекао је Јолевски.

„Нажалост, наш јужни сусед на том самиту додао је још један критеријум – име“, додао је.

Грчка је инсистирала да би њен северни сусед требало да се зове Нова Македонија или Горња Македонија након чега је Македонија тужила Грчку Међународном суду правде и добила спор 2011, али је тај тренутрак пропуштен, подсећа Политико и додаје да је заничан став НАТО да Македонија заједно са Грчком „треба да пронађе узајамно прихватљиво решење за спор око имена“.

Аргумент Атине, наводи Политико, гласи да је Македонија историјски гледано била део Класичне Грчке док данашња Македонија у којој живе етнички Словени нема везе са том прошлошћу осим по имену.

Атина је такође забринута да Македонија има територијалне претензије према истоименом региону Грчке, што Скопље одбацује.

С друге стране, Македонија на свој начин промовише везу са Александром Великим.

У центру Скопља постављен је огроман споменик античком ратнику што је изазвало бес Грчке, додаје се у тексту. Кризу у Грчкој Скопље је, међутим, видело као шансу да се покрене на путу ка НАТО саопштивши да је спремно да уђе у савез под именом БЈРМ и подсећајући да су македонски војници са НАТО снагама у Ираку, Авганистану и БиХ.

„Морамо сагледати ширу стратешку слику“, рекао је бивши британски министар одбране Лајам Фокс.

Он је учествовао на прошломесечном састанку који је Јолевски орагнизовао како би погурао приступање Македоније НАТО.

„НАТО је слаб на далеком северу (Финска и Шведска), на Балкану и на Кавказу. На северу не можемо да учинимо много, док Грузија и Азербејџан још нису спрмени за чланство. Али Македонија и Црна Гора јесу“, казао је.

Недавно истраживање показало је да 68 одсто Македонаца подржава чланство Македоније у НАТО чак и под именом БЈРМ.

Последњи инциденти и оружани сукоби, међутим, бацили су сумњу на стабилност Македоније за чланство у западном војном савезу.

Македонија и они који подржавају њен улазак у НАТО надају се ипак да ће амерички председник Барак Обама желети да покаже да је НАТО релевантан његовим ширењем на Македонију и Црну Гору.

То значи да би те две земље требало да уђу у чланство на наредном самиту НАТО идућег лета у Варшави, или пре тога.

Како наводи Политико, преносећи изјаву Салија Пејнтера, бившег званичника Клинтонове админситрације који је био ангажован у већини проширења НАТО, Обама би био први постхладноратовски амерички председник током чијег мандата није било проширења НАТО.

„Није толико тешко погурати улазак Македоније, а Грчка није више толико битна“, додао је.

Грчки амбасадор у НАТО рекао је да Грчка не поставља никакве услове за приступање Македније НАТО али да земље које желе да му приступе треба да буду у стању да докажу да су испуниле и одређене захтеве.

„А у те заједничке принципе и вредности спадају и добросуседски односи“, додао је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: