Мачке и пси све више личе једни на друге – и то само због човековог утицаја
Припитомљавање је довело до невероватне разноврсности, али истовремено и до изненађујуће сличности међу појединим расама мачака и паса, што има последице по њихово здравље и добробит.
Уобичајено је да врсте које деле заједничко порекло временом добију више различитости (процес је познат као дивергентна еволуција). Како се животиње прилагођавају различитим условима, постепено развијају нове, специфичне особине. Међутим, постоји и супротан процес – конвергентна еволуција – када неповезане врсте, под сличним утицајима, еволуирају у сличном правцу и добијају сличне карактеристике.
Лобање домаћих мачака попут сијамских, мејн кун и персијских, као и више од стотину различитих раса паса – од оних са кратком њушком попут мопса, до раса са дугом њушком као што је коли – анализиране су како би се пронашле сличности.
Припитомљавање не само да је проширило распон облика лобања у поређењу са вуковима и дивљим мачкама, већ је довело и до тога да неке расе паса и мачака више личе једне на друге него на своје дивље претке, нарочито код оних са равним лицем (персијске мачаке и мопсови), показали су резултати.
Привлачност коју људи осећају према кућним љубимцима са равним лицем повезана је са дубоко усађеним биолошким механизмима. Карактеристике попут округле главе, малог носа и крупних очију подсећају на црте лица људских беба – а управо те особине буде заштитничке инстинкте.
Лоша страна узгоја мачака и паса који личе
Екстремне физичке карактеристике, попут равних лица или претерано модификованих лобања, често су везане за широк спектар здравствених проблема, као што су хроничне респираторне потешкоће, неуролошки поремећаји и компликације током рађања.
Стручњаци препоручују да се животиње које имају тешке наследне здравствене проблеме искључе из програма узгоја, као и да се уведе строжи надзор над узгајивачима. У супротном, популарне расе наставиће да се суочавају са озбиљним, а често и спречивим, здравственим тегобама. Разумевање механизама који стоје иза ове врсте еволутивне конвергенције подсећа да људска улога у обликовању животињских врста није само велика, већ понекад и опасна.
Интересантно је како само неколико деценија вештачке селекције може поништити еволутивне разлике које су се развијале милионима година.
РТ Балкан
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
