М. Амфилохије: За Диану Будисављевић бисмо потписали, за Степинца не можемо
1 min read
Архиепископ цетињски и митрополит црногорско-приморски Амфилохије изјавио је да Мешовита комисија, чији је и он био члан, није могла да се сложи о канонизацији кардинала Алојзија Степинца, те да то питање, које у СПЦ-у никада нису доводили под сумњу, припада римском епископу, папи.
Митрополит Амфилохије је подсетио да се комисија састала шест пута и да је један од састанака био у Подгорици.
„Ми смо, у исто време, благодарили садашњем папи Фрањи што је смогао снаге, иако је по веровању Римске цркве незаблудив, непогрешив у одлукама, да је он сматрао за потребно да о томе води дискусију. То му служи на част и ми смо то њему и рекли када смо предали писмо нашега патријарха Иринеја њему као одговор на предлог да Српска православна црква учествује у тим разговорима о канонизацији Степинца“, рекао је митрополит у интервјуу за Анадолију.
Истиче да је папа Фрања први од 11. века који је тако нешто учинио.
„И сада му благодаримо, не само ја, него сва наша Црква“, наводи митрополит Амфилохије.
Каже да због чињеница нису могли да се сагласе у вези са канонизацијом.
„Нисмо ми могли да је прихватимо, пре свега, јер та канонизација како је она замишљена од оних који су је планирали, у суштини је немогућа. Није у питању личност самога Степинца, него је у питању време у којем је он живео, које је он подржао“, каже митрополит, којег Анадолија представља као првог до патријарха Иринеја.
Јасно је, истиче, да је он на неки начин подржао Анту Павелића, једног од главних европских фашиста и нациста.
„Он (Степинац) је подржао и њега (Павелића) и ту државу, ту његову творевину. Ми знамо какви су плодови те државе били. Није Степинац учествовао сам по себи, али је био викар те војске и то је веома значајно да се подвуче. Он је постављао и душебрижнике тој таквој војсци који су се исповедали код њега и којима је давао опрост за оно што су радили или што су сами благословили“, упозорава митрополит Амфилохије.
Наводи да је чињеница да је Степинац „једна сложена личност“ и да су то и говорили.
Нема, истиче, никакве сумње да је Степинац из једне честите породице из Крашића, од осморо деце колико их је било из другог брака, да је мајка његова изузетно честита и он по свом животу.
Имао је, вели митрополит Амфилохије, човекољубља као личност.
„Међутим, његова канонизација је нека врста сакрализације тог најтрагичнијег периода у историји хрватског народа. Сакрализује се све то. Разумем један број потомака тих усташа код Хрвата, да је то њима веома битно. Само ми смо то њима и говорили – зар је могуће да у том времену између 1941. и 1945. једина личност која заслужује у хрватском народу, католичком је Степинац“, навео је.
Истакао је да има толико дивних и честитих људи.
„Ми смо помињали посебно Диану Будисављевић која је спасила 12.000 деце из Млаке и Јасеновца у то време. Она је заслужила. Ми бисмо за њу потписали без даљега да буде канонизована. А за Степинца не можемо. Не што се тиче просто његове личности, него што се тиче тог његовог учешћа и у тим збивањима, најтрагичнијим у историји хрватског народа, који су оставили страшне трагове. Томе сведочи Јадовно и Јасеновац. Мислим да не треба сведока већих и страшнијих од тога“, наводи митрополит Амфилохије.
(Тањуг, РТС)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
(Iz knjige Dnevnik Diane Budisavljevic 1941.-1945.)
Prvi prijem kod nadbiskupa Stepinca
1.12.1941.
Kod tajnika nadbiskupa Stepinca.
3.12.1941.
Moj prvi prijme kod nadbiskupa dr.Stepinca. I TAMO JE REZULTAT RAZGOVORA BIO POTPUNO NEGATIVAN. Nadbiskuo mi je rekao da nema nikakvog utjecaja na vladu, tamo NIŠTA NE MOŽE ishoditi. Spreman je zauzeti se za stvar, ali unaprijed zna da ne može ništa postici.
26.5.42.
U 9,30 kod prof.Breslera. DUBOKO JE UTUCEN. KAŽE DA ZNA ZA SVE. JOŠ JE GORE NEGO ŠTO SAM CULA, no ne može ništa poduzeti. Uopce ne zna kuda su djeca odvedena. Ministarstvo je nemocno, ne smije se upletati.
Druga audijencija kod nadbiskupa
Odlazim nadbiskupovu tajniku. Odmah mi je isposlovao audijeniciju. NADBISKUP JE VRLO SUZDRŽAN. NE ŽELI SE ZAINTERESIRATI. Kaže da NEMA NIKAKVOG UPLIVA NA VLADU. Ispricao mi je da je zbog stana jedne Židovke bio kod nekog ministra. Taj mu je obecao da ce žena moci ostati u stanu, a sad ju se usprkos tome namjerava iz stana izbaciti. Kažem da sam došla tražiti da spasi jedan narod, A ON MI PRICA O NEKOM STANU. Onda je poceo kritizirati Nijemce, nacizam, Hitlera, da su oni svemu krivi. KAŽEM MU DA SE NJEMACKI BISKUPI JAKO ZAUZIMAJU ZA SVOJE VJERNIKE I SUPROSTAVLJAJU HITLERU. Mnogi od ovdje PROGONJENIH su prešli na katolicku vjeru i njegova je dužnost zauzeti se za njih. Od velike je važnosti za Crkvu da ljudi znaju kako se u vremenu njihove najvece nevolje za njih brinula. Na kraju obecava da ce se zauzeti. BUDUCI DA U TO MNOGO NE VJERUJEM, nazivam poslijepodne kanonike Bakšica i molim za prijem. Molim da sa svoje strane UTJECE NA NADBISKUPA. Molim da se kanonici sastanu i da se svi zajedno zauzmu za progonjene s Koruduna.
…………….
Kada je Diana Budisavljevic toliko mogla da ucini do tada, nadbiskup Stepinac je mogao isto toliko i daleko više, ali nije. Ona je iz ova prva dva susreta o njemu dobila ustisak osobe nezainteresovane za ikakvu pomoc, osobe koja se izgovara da nema uticaja itd…Diana je imala daleko manje uticaja, pa zato i ide kod uticajninih ljudi za pomoc, pa samim tim i kod njega. Dakle, Hristov govor o milosrdnom Samarjaninu se može primjeniti ovde, ali da je taj milosrdni Samarjanin Diana, a ona dvojica uticajnijih, farisej itd,koji su prošli pored nevoljnika se može odnositi i na Stepinca. Duhovne vrline i iskrenost se teže sakrivaju tako je ona prepoznalato u drugim saradnicima ali ne i u njemu. Ta osoba je bila veoma duhovno hendikepirana jer je služio ideologiji Vatikana a ne istinskim vrednostima. U tom smislu on je zaslužio biti blaženik i svetac takve crkve, ali nepristrasnim ljudskim sudom on je moralni pigmej naspram Diane, koja je istinski filantrop i svetac. Ako je on po objektivnim standardima blaženik ili svetac, onda je Diana nešto daleko više od Boga!
……….
28.5.42.
…
U 16,30 dolazim s dr.Vidakovicem msg.Jesihu. Vodi nas nadbiskupu. Nadbiskup nas obavještava da je imao sastanak s ministrom udružbe i da ce se obojica u velikoj mjeri zauzeti za spas deportovane djece. Nadbiskup ce za djecu uciniti sve što je u njegovoj moci. Djeca ce biti smještena u ženske samostane. Svi samostani, svi djecji domovi, svi internati ce preuzeti djecu, sve što može stavit ce na raspolaganje. Bili smo potpuno ošamuceni velikim obecanjima koja smo dobili. (ALI SE NISU OSTVARILA)…
……..
Ako je Diana uticala na njegovu savjest da kasnije nešto i uradi, svakako se do ovoga vremena ispostavilo da nije bio zainteresovan za to. Prvo govori kako nema uticaja na Vladu i govori o nekom stanu, dakle skrece s teme, ne želi se time baviti, ograduje se…A onda odjednom govori kako ce djeca biti smještena u samostane…Kako to odjednom ima uticaja na Vladu, a prije toga nije imao? Jasno je da ih je Diana podstakla na neke nove misli, ali su oni spasavanje gledali da bude u njihovu korist, tako da su mnoga od te djeca odgajana u katolickim obiteljima kao Hrvati, a ne mali broj ih je završio po samostanima širom svijeta, tako da su odgojeni u katolickom duhu a da im nikada nije otkriven srpski identitet. Bilo im je receno samo da su usvojeni u vihoru rata, da se ne zna ko su im roditelji… Dakle, i naizgled dobro djelo može samo da ima konture dobrog djela. Svakako je dobro što su neka djeca spašena, ali metodi i ciljevi koji su do toga doveli mogu takoder imati kriminalnu i necovjecnu motivaciju. Ovdje je odlican apsurd to da jedan laik drži moralne lekcije jednom nadbiskupu, koji treba da je odgovoran za duhovno stanje svoje pastve. Koliko je atmosfera bila genocidna (ne svi, ali u globalu) najbolje govori i o duhovnim vodama tog istog naroda. Upravo je Crkva bila i glavni duhovni inspirator toga svega, jer je imala cilj širenje ne birajuci sredstva.(A i danas je ustaštvo u Hrvatskoj s katolickom crkvom jedno tijelo i jedan duh, samo se javno to ne iznozi zvanicno,zbog osude,pa se licemjerno uvija u razne forme…Samostan u Širokom Brijegu je nekada bio rasadnik srpstva, a kada je odluceno da ti katolici budu Hrvati dao je najekstremnije zloconce kao Vjekoslav Maks Luburic ili falsifikator kosmickih razmjera Dominik Mandic i dr…) Diana opominje kao i dr.Grizogono, Stepinca, da mora da protestuje,kao i njemacki biskupi, ali…oni koji su protestovali nisu proglašeni blaženima. Tu se komunisticka ideologija, koja je totalitaristicka stavlja kao mjerilo njegove svetosti. Naime, oni su loši, sudili su njemu, on je dakle dobar! Naprotiv, iako je ta vlast bila loša, i nekima nisu ni sudili, nevine su ubijali, ipak to ga ne oslobada realnih odgovornosti, i ne cini više ili manje dobrim, jer svako ima svoja djela i nedjela…
Достојанствено, јасно, одмерено!