Лутајући Бокељ
1 min read
Лутајући Бокељ, Лагуна, 11. издање
Пише: Никола Маловић
Никад мора није било превише у књигама на српском. Па се свако дјело о Медитерану, нека је и преводно, као Броделово, или као Матвејевићево, или Милош Милошевићево, рачуна двоструко. Ко су ти људи? Они су медитеранолози.
Море је љети амор, море је улазница за љубав кад и за разврат, топлота отпушта шнир чедности горе, и шнир вјерности доље: мириси вина постају отровни кад се запеку с рибом уколико их пред поноћ раздјевичи хемија каквог еротичног парфема. Тада би човјек, да нема човјека опозитног пола, општио с козом; изврнуте главе, да нема козе, гледао би наопако на рачву у дрвету, плодио би се с дрветом, ту налазио гушт сладострашћа, и лучио сјеме. Љето је лудило. Отуд пол с полом. Отуд карневали. Отуд феште. Отуд дроге.
Најближе је море увијек најјефтиније.
Док многи говоре о томе да је туризам савремена супституција за древна ходочашћа, доказао сам, пркосећи актуелним тумачењима, како то јесте и није тачно. Туризам јесте профано ходочашће, што се види по начину на који љетњи гост, штићеник богиње Сезоне, предано сакупља све честице Љета: углачани каменчић с плаже, палмино сјеме, барокну палату испред које се фотографише; ето га гдје купује сувенире – материјалне доказе да је ове или било које друге године стварно љетовао. Да је љетовање увијек ходочашће могуће је управо и једино због мора. Ванпансеонски гушти измишљени су само зато да се сузбије досада, прва пратиља сваког лажног ходочашћа, па и сезонског.
Патентирај Бокешку кужину као бренд, као аутохтону заливску и медитеранску стону перверзију за непца – објаснио си језику природне појаве, грмљавину крви у јагњета, постанак и својство уља из маслине, снагу рибе, страх заклопљене шкољке; тањиром си, а не говором растумачио гдје природне јестиве силе добијају надљудска, божанска својства.
Будућност је неизвијесна између осталог и због тога што се не зна што ће се од сада јести; само прошлост непцима нуди сјећање. Из заливског путира вјековима извире једно те једно, иће и пиће: риба, јаретина и козлетина, уље и вино. И зачини. Прекоморски. И домаћи. На плажи је човјек до подна, а од подна је свак над тањиром.
Predivno