Луковић за ИН4С: Твит адмирала Самарџића указао да годинама живимо под присмотром неконтролисаног апарата!
1 min read
Самарџић и Луковић
Дуга традиција борбе против окупатора наметнула је да војнички позив у Црној Гори постане синоним за јунаштво и част. Међутим, систематични рад партијске врхушке Мила Ђукановића у потпуности је компромитовао овај позив и ову професију.
Томе свједоче, између осталог, и недавни серијал Твитер напада на дојучерашње колеге из Министарства одбране (МО) и Војске Црне Горе (ВЦГ) и прозивке на рачун новинара “Вијести” Синише Луковића, од стране бившег Начелника Генералштаба Војске Црне Горе, адмирала Драгана Самарџића.
Тако је, у објави на свом Твитер налогу, Самарџић (не)вољно признао да су обавјештајно-безбједносне службе у Црној Гори пратиле новинаре како би идентификовале “кртице” из редова система одбране. Штавише, у налету злобе, Самарџић је денунцирао и тројицу својих колега, прогласивши их за „шпијуне“, и то на начин што је, без икаквих доказа, озбиљно довео у питању њихову безбједност и углед.
Међутим, медијска хајка коју је повео против новинара Луковића, а који је, годинама уназад, указивао на професионални суноврат ВЦГ и разобиличавао партијско-корупционашку мрежу у ресору МО, од посебног је значаја за детекцију проблема у којем се налази безбједносни сектор државе Црне Горе.
У изјави за ИН4С, Луковић је истакао да би овакво експлицитно признање дугогодишњег бившег начелника Генералштаба да обавјештајно-безбједоносне службе, директно или индиректно, преко потенцијалних „осумњичених“ извора из система одбране, прате и оперативно обрађују новинаре, у нормалним државама би био прворазредни друштвени и политички скандал.
“Међутим, не и у Црној Гори чија је јавност буквално огуглала на свакодневне веће или мање скандале које јој приређују како бивша, тако и актуелна власт, макар она била у одласку или техничком мандату. Питања која је покренуо спорни, па накнадно избирсани твит адмирала у пензији Самарџића, не тичу се само мене лично или људи које је он таргетирао као моје наводне изворе и малтене, издајнике. Ово што је Самарџић, чини ми се неопрезно и нервозно због других са њим повезаних новинских тема које га ових дана тиште, јавно признао да се дешава, само је једна у низу потврда да ми сви овдје који смо идентификовани као „проблематични“ или тобожњи „непријатељи државе“, годинама живимо под присмотром апарата који је потпуно неконтролисан и може радити што му се ћефне”, истиче Луковић и додаје да је довољно да вас неко из тада или сада владајућег естаблишмета и њихових слугу, попут пензионисаног адмирала Самарџића, окарактерише као „непријатеља“ и ви ћете бити под мјерама надзора, а онда индиректно и сви остали људи да којима ви нормално живећи, долазите у контакт.
“И нико за то не одговара нити ће одговарати, већ се сви праве луди, а када их као новинар питате за то, крију се иза Закона о заштити тајних података, безбједности државе и сличних „важних“, патриотских ствари. Или вам `ладно кажу – не, нисмо вас пратили и обавјештајно обрађивали – вјерујте нам на ријеч (јер нас нико не контролише што ми радимо). Мени лично, врло је индикативно то што од Агенције за националну безбједносно, иако сам им се обратио лично у својству грађанина, нисам добио никакав одговор на тражење да ми у складу са Законом о АНБ-у, дају информацију да ли су предузимане мјере или прикупљани подаци о мени и да ли АНБ води евиденцију мојих личних података. Паметноме доста…”, поручио је Луковић.
Admiral u zemlji koja nema ratne brodove. nema tog nonsensa i gluposti koja se nije ukorijenila u CG. Ko nam je komandant ratnog vazduhoplovstva? Nije moguće da i to nemamo Imamo par paraglajdera i svaki moće uzet jednu do dvije ručne bombe. Eto nam bombardera
Junačka i ratnička tradicija pravoslavnih crnogoraca (nacionalnih Srba) se oburdala u ambis formiranjem JNA 1945.godine. Tada je stvorena partijska vojska koja je služila, ne odbrani države, vjere, kulture, tradicije i nacionalnog dostojanstva već odbrani jednog neznabožačkog, anacionalnog pljačkaškog režima. Rijetko je koji čovjek, poslije ovog datuma, stupio u njene redove da bi nastavio tradiciju svojih hrabrih otaca. Gotovo svi su stupili u isti stroj radi privilegija, statusa i stanova koji su dijeljedni kapom i šakom. Zbog toga su redom, za oficirske škole, bili birani mladići rodom iz jugoslovenskih zabiti i iz “patriotski odabranih porodica” to jest od ljudi ojima se nije vraćalo na staro ognjiište. Među njima se moglo naći i dobrih boraca i patriota ali se oni nijesu mogli živi čuti od mase uhljeba bez ponosa i obraza. Ti svaštoučinjeni uhljebi su isplivali na površinu i do dana današnjega nam vode državu, kulturu… Oni odlučuju o istoriji koja će nam biti prezentirana a što će od nje od mlađe generacije biti sakriveno i nedostupno. Svugdje ih ima, o svemu oni i dalje odlučuju stoga me ne bih se začudio da ovo ne bude objavljeno. Možda će se naći neko u redakciji kome ovakvo pisanje smeta…
Mornarica ima dva čamca na vesla i jedan sa pentom! Na ovom prvom komanduje Samar-džić.
Gospodine Luković, iako ste dugo u novinarstvu djelujete poprilično naivno, ili se makar takvim pisanjem predstavljate. Naime, u yemlji čuda Crnoj Gori, šverc droge čkolskim brodom “Jadran” nije bio skandal, a kamoli nekakva izjava penzionisanog admirala. U Crnoj Gori ništa više ne može biti skandal ili skandalozno. Sve je postalo normalno i to je bio cilj proevropske i transatlanske vlasti i opozicije!
Vise ima znanja ovaj novinar Lukoviv o vojsci i mornarici u zadnji trap nego ovaj tzv.admiralcic u glavu.
Zivjela SLOBODA, dolje komunisticka diktatura.
Zivjela slobodna Crna Gora.