Луиз Глик добитница Нобелове награде за књижевност: Инспирацију проналази у митовима

Нобелова награда за књижевност за 2020. годину додијељена је америчкој пјесникињи Луиз Глик за, како је наведено у образложењу, “непогрешив поетски глас који строгом љепотом чини индивидуално постојање универзалним”.

Луиз Глик, добитница Пулицерове награде за поезију 1993. године и Националне књижевне награде (2014), дебитовала је 1968. године књигом “Фирстборн”, а убрзо се етаблирала као један од најеминентнијих аутора поезије у америчкој савременој књижевности.

Поријеклом из породице мађарских Јевреја, који су емигрирали у САД, Луиз Глик је рођена 1943. године у Њујорку, а живи у Кембриџу. Осим што се бави писањем, предаје енглески на Јејл универзитету.

Глик је објавила 12 збирки поезије и неколико издања есеја о поезији. Све их, како је наведено у саопштењу Шведске академије, одликује тежња за чистотом.

Детињство и породични живот, теме су које су остале кључне у њеном стваралаштву. Иако не негира значај аутобиографских сегмената у њеном стваралаштву, не може се сматрати поетскиим аутором који се исповиједа.

Луиз Глик тежи за универзалним, проналазећи инспирацију у митовима и класичним мотивима, присутним у већини њених дјела. Гласови напуштених, кажњених и изневјерених – својеврсне су маске за сопствену трансформацију, како личну, тако и у универзалном контексту.

Популарност међу читалачком публиком Луиз Глик стекла је збиркама као што су “The Triumph of Achilles ” (1985) и “Арарат” (1990).

Прошле године Нобелова награда за књижевност додијељена је за 2019. годину аустријском писцу Петеру Хандкеу, а уједно је додијељена и награда за 2018. годину – пољској књижевници Олги Токарчук. Додјела награде Хандкеу изазвала је контроверзне реакције – од честитки до гнушања и захтјева за поништење те одлуке.

Шведска академија додијелила је 2019. две Нобелове награде за књижевност након скандала 2018. године у вези са оптужбама за сексуално узнемиравање изнијетих на рачун мужа једне од чланица те институције.

Нобелову награду за књижевност добило је од 1901. године до данас 117 аутора, од којих је свега 16 жена. Шведска ауторка Селма Лагерлоф (1858-1940) била је прва жена која је добила Нобела (1909), и то пет година прије него што је изабрана за члана Шведске академије, која организује додјелу Нобела за књижевност.

Добитнице су и: Грациа Деледа (1926), Сигрид Ундсет (1928), Перл Бацк (1938), Габриела Мистрал (1945), Нели Сакс (1966), Надин Гордимер (1991), Тони Морисон (1993), Вислава Шимборска (1996), Елфриде Јелинек (2004), Дорис Лесинг (2007), Херта Милер (2009), Алис Манро (2013), Светлана Алексијевич (2015), Олга Токарчук (2018) и Луиз Глик (2020).

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: