• Насловна
• Политика
• Топ 0

„Луганск“ у Црној Гори: Одузели укопно одијело, нашли метак из 1999, а наведених доказа — нигдје!

1 min read

3 месеца ‎ ИН4С

Само неколико дана пошто је британска влада објавила нови пакет подршке Западном Балкану у износу од око четири милиона фунти за „јачање отпорности на руски хибридни утицај“, у Црној Гори се појављује спектакуларна полицијско-војно-тужилачко-медијска операција под именом „Луганск“. Та временска подударност није прошла незапажено. Најјача држава Комонвелта вишегодишње финансијски подржава пројекте против „малигног руског утицаја“, а црногорске институције, као по наруџби, одмах нуде на длану конструкцију која тај наратив идеално храни.

Министарка спољних послова Уједињеног Краљевства Ивет Купер том приликом је изјавила да је неопходно „заштитити безбједност и стабилност на Западном Балкану“ и бити свјестан „читавог спектра пријетњи које долазе од настојања Русије да оживи етничке тензије“.

Њене ријечи одмах су одиграле улогу у регионалним медијима, али је права политичка сцена заживјела управо у Подгорици, гдје је без одлагања покренут процес усмјерен против грађана који носе козачку униформу, чланова хуманитарних удружења и људи чији је једини „преступ“ то што симпатишу Русију.

За ИН4С, све је одмах подсјетило на 2016. годину и чувени случај „државног удара“. Тада су, подсјетимо, из полицијских магацина реверсом повађене количине оружја и муниције како би се створила замка у кући полицијског службеника, коју је, како се незванично знало, издао црногорској тајној полицији. План је био да се агент сарадник Пајо Велимировић користи за довођење српског генерала Братислава Дикића. Иако генерал никада није дошао у улицу Војислава Грујића и избјегао замку, није избјегао дугогодишњи боравак у казамату.

Десет година касније, исте институције користе необично сличан сценарио. Само су актери други – а циљ, чини се, идентичан.
Једна од мета „Луганска“ био је угледни никшићки стоматолог др Јован Бурић, отац петоро дјеце и човјек познат по хуманитарном раду. Његова „кривица“ свела се на фотографије у козачкој униформи. На саслушању у ОБ Никшић, др Бурић је потврдио да је један од оснивача Црногорско-Козачког Братства – Савеза Козака југа Русије, додајући: „Ја сам први човјек тог удружења, тачније атаман.“
Током претреса у објекту гдје живи доктор Бурић полиција је „нашла“ пиштољ за који је уредно издата дозвола“, Међутим, проблематизован је маневарски метак пронађен током претреса.
У изјави полицији др Бурић је рекао да са бојевом муницијом није имао контакт „од 1999. године, када је било бомбардовање Југославије“, те да не зна одакле му је пронађени маневарски метак. „Од оружја имам само пиштољ под дозволом, купљен 1986, који ми је привремено одузет“, нагласио је.
Полицијски службеници, умјесто да се држе чињеница, показивали су интересовање за друга лица – Грујичића Бранка и Вукмира Ђорђија, адвоката приведеног Данка Савића – иако ни ту није представљен нити један доказ о удруживању или незаконитом дјеловању.

Др Бурић је за ИН4С доставио и писану изјаву у којој је навео да је Црногорско козачко братство настало као реакција на „одлуку руководства Црне Горе да приступи злочиначкој, фашистичкој и агресорској организацији НАТО пакту“, наглашавајући да је цијела њихова активност била хуманитарне природе: „Ми смо из својих скромних средстава помагали људе којима је то било потребно. Сви смо били аполитични људи и само смо вољели.“ Најемоционалнији дио његове изјаве одјекује снажно:
„Никада се нећу одрећи Русије и одијела које су ми узели – то ће ми бити укопно одијело.“

 

Црногорска полицијска акција под кодним именом „Луганск“ усмјерила је свој фокус превасходно на припаднике хуманитарних козачких организација и бајкерског удружења Ноћни вукови. Разлози које је полиција понудила јесу јасни, али нимало увјерљиви нити оправдани.

Иако је већина лица која су се нашла на удару — било да су приведена на информативне разговоре, испитивана у станицама или им је извршен претрес — угледни грађани и професионалци, њихове организације дјелују потпуно транспарентно и уредно су пријављене надлежним државним органима.

ИН4С вам доноси документацију која то недвосмислено потврђује

Други елемент спектакла јесте „арсенал оружја“ који је, према званичној верзији, требало да узнемири јавност. Али убрзо се, након што је ИН4С открио, испоставило да је ријеч о личним примјерцима познатог подгоричког колекционара Вукомана Булатовића, човјека који за сваки комад има уредне дозволе. Булатовић, русофил и члан бајкерског удружења „Ноћни вукови“, постао је идеална мета за медијску конструкцију наратива о „наоружаним русофилским паравојним групама“, иако је стварност била далеко од тога: ријеч је о колекцији пријављеној, евидентираној у Управи полиције и законито посједованој.

Медијски хистерично пласирана тврдња да је код Данка Савића „нађено милион и по евра“ у Даниловграду је изазвала тек подругљив осмјех. Савић, човјек који је већ пролазио кроз тортуру због свадбарског пиштоља и „12 килограма експлозива“ на којима су, како ИН4С сазнаје, а држава још увјек ћути, били отисци полицијског службеника, сада се изненада представља као држалац баснословних сума новца. Није понуђен ниједан доказ. Није приказан ниједан банкарски документ. Није објашњено одакле новац, ни како је „пронађен“.

Сама чињеница да је актери акције називају „Луганск“ одмах је сугерисала да се жели створити асоцијација на руско ратиште, хибридне пријетње и опасност од паравојних структура. Но, многи саговорници ИН4С-а кажу да би, у духу објективности, кодно име могло бити и „Лондон“, јер се управо са лондонских адреса у истом тренутку најављује финансирање програма борбе против руског утицаја, а црногорске институције као да журе да оправдају сваку фунту.
У међувремену, док држава ћути о клану Звицира, док мафијашки обрачуни паралишу улице, а корупција остаје нетакнута, изводи се акција против људи који носе козачке униформе, чувају фолклор и баве се хуманитарним радом. То изазива питање да ли се у Црну Гору враћа дух 1948. године и да ли се наставља прогон Срба након што су управо Срби довели актуелну власт.
Да ли Данко Савић треба да проведе године у затвору као Бранка Милић док се не испуни сценарио који неко пише? Ако је Савић заиста прекршио закон, зашто се не поступа у складу са законом, већ се прави спектакл који у овом тренутку све више личи на сценску представу?

ИН4С у интересу јавности захтијева потпуну транспарентност. Полиција, тужилаштво и судство морају да предоче све дозволе, евиденције, записнике, као и финансијске извјештаје који би потврдили наводе о оружју, „паравојним активностима“ или милионским сумама новца. Ако институције имају доказе — нека их покажу. Ако немају — онда је „Луганск“ политички спектакл, а не безбједносна акција.

ИН4С ће, као у случају „државни удар“ наставити своју истрагу — до краја.

Читајте још:

Случај ‘Луганск’: Политички спектакл у режији тужилаштва, полиције, војске, медија и наравно Сузане Мугоше

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: