Лудо бирачко тијело

Изволите ући у текст (не морате се сазувати), али претходно бих замолио да не прескачете следеће питање које би гласило: јесте ли можда запратили на који начин водеће партије брдовитог Балкана одржавају власт и каквом се, притом, политиком служе?

Па, ето, овдашњи шеф од избора до избора све је бучнији у порукама које шаље – да су се они (ко су то они?!) питали, Црна Гора не би постојала, што одмах значи, молим лијепо, ни Црногорци, а ипак, је л` да, то нико не жели…

Ништа друкчије, између осталог, није ни у Србији. А. Вучић бившу власт куне за све што му прво падне на памет: оптужује их за менталитет сербијанаца, на недовољно издефинисане односе према Истоку и Западу, на ситуацију са Косовом којег се досјетио ратосиљати путем „унутрашњег дијалога“, гдје нико неће сносити ни оволицко одговорности, међутим, ништа мање одлучујући о првом питању-проблему са којим се Србија од памтивијека носи.

То је политика која од себе прави „жртву“ е да би се представила као спаситељ!

Слично је и у Хрватској: чим економска шапа ухвати просјечног грађанина за шију, ови с врха угрубо ударе у нео-националне бубњеве и крену у фашизацију јавног говора у монтажним мини-скуповима гдје се повикује – Хрватска хрватима!, и бла, бла, бла…

Ту, брале, не заостаје ни Додик Миле, који, истина, стоји као у оној дјечијој игри „између двије ватре“, али, дај бре, чему оно надобудно бусање и паламуђење РС за мог стопрвог мандата нико неће смјети ни по прсту. Море, Миле, спусти лопту.

Овдашњи шеф, у свом маниру, отишао је корак даље кад је ријеч о одбрани отаџбине, те је нешто говорио о „здраворазумској већини у Црној Гори“, која не само да је патриотски наштелована, већ је и стављена на вјечите муке па се не престаје „борити“ са домаћим окупатором и издајником… Са политикама, дакле, које се креирају са стране; донедавно то бијаше Београд, ево однедавно то је Москва.

Тако то објашњава власт: неистомишљеник једнако издајник! Што ће, надаље, само себе објаснити као политику плитког популизма и најјефтиније подметачине, и ништа више… Ако, без сумње, већински дио народа у Црној Гори има друкчије виђење тренутне црне стварности у којој смо заглављени захваљујући ДПС политици, јесу ли већ према томе – нездраворазумски дио друштва?! Говори ли овдје психијатар или политичар? Дају ли се на овај начин дијагнозе или се саопштава један политички програм? – (Довољно је само погледати шта се усред Новембра ради на Цетињу… Дабоме, фарбају се бирачи, будући да се од стране власти третирају као запуштене фасаде. Током још једне сезоне бескрајних киша у коме по ко зна који пут Побјеђује Цетиње!)

Та бахатост ме подсјећа на укупну машинерију манипулације којом се свакодневно служи Вучић, кога, пази сад – више има у медијима него у стварности! Постидим се кад видим на који се начин одужио визионару и првом савременом српском политичару, Зорану Ђинђићу, коме у част подигао споменик „Стрела“, који ми, да опростити, највише личи на – саобраћајни знак!

(Проблем политике на Балкану: велика сцена малих људи!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: