Дукљански препад на вртиће
1 min read
Када се родитељ одлучи повјерити своје дијете некој предшколској установи очекује да ће тамо боравити под надзором адекватно квалификованих особа. Међутим изгледа да то није случај у дјечијем вртићу „Љубица Јовановић“- Будва. Тамо је према информацијама које је редакција нашег портала добила од родитеља уписане дјеце, последњих дана људима веома спорних квалификација дозвољен приступ и непосредан контакт са малишанима.
Без претходног информисања родитеља сасвим ненајављено у ову предшколску установу 1. априла банули су представници НВО „Црногорска културна мрежа“ (ЦКМ). Како преноси портал ЦДМ о својој активности у Будви представници ове НВО изјавили су следеће: “У вртићима смо у разговору са малишанима презентирали како се треба опходити према државним симболима и како се треба понашати када се интонира Химна Црне Горе“.
Како ЦДМ даље наводи, након обиласка вртића ова група сусрела се са градоначелником Будве Лазаром Рађеновићем и од њега добила пуну подршку за своје активности.
Пошто је недавно хапшен под оптужбом за проневјеру најмање 350.000 евра, а како нас емисија Механизам додатно информише Лазару Рађеновићу ускоро слиједе нове оптужнице за више милионску пљачку имовине града на чијем је челу, за сваку озбиљну и одговорну организацију Рађеновић би представљао саговорника за избјегавање. Међутим не и за ЦКМ, која сусрет са осумњиниченим за епску пљачку државне имовине закључује реченицом: „Надамо се да ће и остали црногорски градови слиједити примјер Будве“.
Са званичног сајта ове слободно можемо рећи карикатуралне мреже сазнајемо да вртић у Будви није прва предшколска институција, која се суочила са њиховим препадом. Прије тога сличан препад догодио се у Беранама и то баш на дан 8. марта. У вријеме када сам ја ишао у вртић, васпитачице су нас училе да је 1. април „Дан шале“, а за 8. март имали смо задатак да направимо празничне честитке нашим мајкама. Нажалост данашњој црногорској дјечици на ове некад дивне празнике породичне љубави и шале Црногорска карикатурална мрежа сугерише: “да ником не дозволе да им ствара ружну слику о Црној Гори и њеним симболима.“
Да ли је можда Александар Дамјановић, вођа ове карикатуралне мреже на дане некад веселих празника, дјечици поновио своју чувену реченицу: ‘‘Они којима двије строфе (химне) које је писао Секула Дрљевић парају уши лажно се представљају као Црногорци“. Могуће да је умјесто израде осмомартовске честитке, беранској дјечици додијелио задатак да нацртају коаутора пјесме за коју чак ни родитељима не смију допустити да им је руже.
Поред показне вјежбе малишанима је приликом ових манифестација подијељен и пропагандни материјал. Читаоцима остављам да сами просуде колико будвански и берански перформанс индоктринације најмлађих, као и реторика активиста Црногорске карикатуралне мреже подсјећају на манифестације Хитлер-југенда. Фотографије говоре 1000 ријечи.
Вратимо се такође неколико година уназад у вријеме последњег пописа становништва када је Дамјановић изјавио:“Уколико се на попису преко 35% грађана изјасни да су српске националности – ми који се декларишемо као Црногорци имаћемо великих проблема да сачувамо своју државу, језик и симболе.” Стога с правом можемо поставити питање да ли су Будва и Беране случајно изабрани, или су дио планског наметања тековина Секуле Дрљевића у срединама гдје за сад немају задовољавајућу прихваћеност? Наиме грађани који су се на последњем попису изјаснили као Срби у оба града прелазе „критичну“ границу о којој говори Дамјановић. У Беранама су Срби убједљиво највећа национална група, готово двоструко бројнија од Црногораца, док у Будви Срби представљају 38% укупне популације и Црногораца је тек за неколико процената више.
Ријечи на ове опскурне ликове из Црногорске карикатуралне мреже излишно је даље троштити. Њихова мисија индоктринације млађаних невиних душа, по осам деценија раније осмишљеном моделу је очигледна.
Треба међутим упутити јасна питања надлежним установама и управи вртића по ком критеријуму је овој НВО, без консултовања и сагласности родитеља, дозвољен приступ и непосредан конткат са дјецом? Да ли је ова НВО регистрована за рад са дјецом предшколског узраста и да ли су њени активисти за то стручно оспособљени?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
montenegro po receptu ukrajinskih unijata.
Vođa ovdašnjeg „Hitler Jugend-a“, koji očito ima ozbiljne mentalne probleme, javno priznaje i ne krije da je njihov glavni „mecena“ kontroverzni nikšićki „biznismen“! Valjda je time svakom dobronamjernom građaninu jasno o čemu je riječ!
Ovivh pastrovica ima u svakoj partiji,nemogu izgubiti na izborima
Зла коб српског народа није мимоишла ни мој завичај, али право да ти кажем, добро се држимо.
ŠALJITE FOTKE: Svi mi koji smo bili Titovi pioniri! (FOTO)
nadamo se da ovu djecu nece zadesiti sudbina koja je nas zadesila,jer ako bi to bilo i opstine bi bile drzave.
A da im je ko ispricao neku pricicu bilo bi bolje nego ova,ali vlast je bila i ostala jednopartiska komunisticka
Ima mozda dodirnih tacaka sa Musolinijevim fasizmom pricala mi je majka da su svako jutro morali pjevati Djovinecu za vrijeme Italije i to ostane u sjecanju djeci,ali i to ce proci,treba samo da nadlezni svetenici to kad se bude moglo prekade i da se pocne normalno raditi.
Učiteljica poslala pismo i 100 eura svakom bivšem učeniku na Mljetu (VIDEO)
Stanovnicima Prožura na otoku Mljetu ovih je dana iz Italije stigla posebna blagdanska čestitka. Ljudi, koje je u mjesnoj školi učila za vrijeme okupacije u Drugom svjetskom ratu, sjetila se jedna 95-godišnja starica.
U Prožuri škola je zatvorena 70-ih godina, no svi se jako dobro sjećaju mlade talijanske učiteljice Jolande Vecchietti, koja je na otok stigla ’41., s talijanskom vojskom.
U školi je nekad bilo tridesetak učenika, a danas stanovnika u Prožuri nema niti toliko. Dječji plač ovdje se nije čuo već više od pola stoljeća.
Ali je zato omotnica s pismom i sto eura, koju je 95-godišnja Jolanda poslala svakom od svojih nekadašnjih učenika, oživila brojne uspomene.
Причао ми је рођак да су му у вртићу на Пржном рекли да имају наредбу од министарства да се прије сваке приредбе интонира дукљанска химна
Ovo su radili i u Bijelom Polju ali sa kulturno umjetničkim društvom BP sa politički orijentisanim vaspitačicama gdje su djecu pored crnogorskog Ora podučavali i kako da ruku stave na grudi kada svira okupatorska himna iz 1941 -ve i malo vježbali sa djecom koja ni sama nijesu znala šta je to. To je praksa u svim vrtićima CG i rade to u različitim vremenima po vrtićima da ne bi previše uzbunili roditelje.
Овако изгледа фашизам на дјелу. У почетку јесу смијешни.
Кад се уозбиљимо, постаје касно.