„Људи српске цркве“ Светлане Лугаскаје – печат српско-руског јединства

У препуној књижари Матице српске у Подгорици синоћ је одржана промоција књиге ,,Људи српске цркве,, ауторке Светлане Луганске из Русије у организацији Клуба Црне Горе и Србије и Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори.

Луганскаја, рођена Московљанка, ганута судбином српског народа, здушно се залаже да своје утиске пренесе својим суграђанима и зато преводи и објављује српске црквене и историјске књиге и интервјуе са знаменитим личностима.

Луганскаја, која је завршила више факултета, међу којима и теолошки, казала је да је један њен сусрет са књигом митрополита црногорско-приморског Амфилохија имао пресудан утицај на њу.

„На факултету теологије, наш професор, који је предавао педагогију, вратио се из Србије, дао ми једну књигу и рекао: „Преведи ових неколико чланака за мене”. То је била књига „Основе православног васпитања”, митрополита Амфилохија Радовића. Почнем да преводим и – не могу да станем! Кажем то свом духовнику и он ми предложи да преведем све, па ћемо видети шта ћемо с тим. Тако и урадим, и одушевим се. Тада сам била на почетку свог црквеног живота, и на моју срећу, нашла сам пуно одговора на разна питања, на која до тада нигдје нијесам могла да их нађем“, казала је она.

Луганскаја је навела да је потом посјетила Црну Гору и упознала митрополита Амфилохија од кога је добила благослов за даљи рад.

Он је крије да има јаке мотиве што толико здушно преводи и објављује српске црквене књиге.

„Овде људи воле руски народ, али емоције нијесу на исти начин узвраћене. С обзиром на вашу љубав и искреност, требало би да ми Руси будемо одговорнији према Србима“, истакла је Луганскаја.

Србија ме духовно спасила

Она је указала да књига „Људи српске цркве“ није у границама само вјерске приче, иако је разговарала са црквеним људима, патријархом, два епископа,  парохом, архимандритом, монахом, монахињом, попадијом…већ има ширу причу на плану још бољег српско-руског упознавања.

„У сивилу комунистичког совјетског периода Србија ме је духовно спасила. Мада је и код вас била доста трагична ситуација, и ви сте патили много, некако сте се другачије носили с тим. Кроз музику, кроз позориште, кроз књиге, а највише кроз дружење са људима, мојим колегама и пријатељима из Србије, и српском црквом, митрополитом Амфилохијем.  Они су ми пружали толико љубави и подршке, поготово су бринули када сам се у једном моменту, 2005. године, озбиљно разбољела. Карцином, губљење вида, једна операција, па друга, трећа, четврта..бројала сам до десет, па послије престала. Захваљујући тим племенитим људима ја, ето, сада сједим овде са вама“, казала је Луганскаја.

И поред великих проблема са видом, она не престаје да ради.

„Радим колико год могу, јер то волим. Трудим се да се одужим Србији. Да би слика о Србији, о народу, о култури и традицији била комплетнија. Хоћу да наставим са интервјуима и са разним другим људима, невезано само за цркву“,  најављује Луганскаја.

Џомић: Свједок православног заједништва

Протојереј Велибор Џомић захвалио се Светлани Луганској на преданом вишегодишњем раду на плану утврђивања духовне везе између Срба и Руса.

„Једно од бројних сведочанстава те везе, те духовне заједнице Срба и Руса кроз Цркву Христову, јесте и нова књига Светлане Луганске“, истакао је он, додајући да ауторка том књигом наставља свој пут као православна списатељица, филолог, преводилац и као публициста.

Он је навео да је књига је посвећена 900. годишњици рођења Стефана Немање – преподобног Симеона Мироточивог, 120. годишњици рођења преподобног Јустина Ћелијског, 100. годишњици рођења блаженопочившег патријарха српског Павла, 100. годишњици од почетка Првог свјетског рата, 70. годишњици од тзв. ”савезничког” крвавог бомбардовања Београда, србијанских и црногорских градова на Васкрс 1944. године и 15. годишњици од још крвавијег бомбардовања Југославније од чланица НАТО пакта.

„Неки су данас заборавили неке од ових важних годишњица или им намјерно дају погрешна тумачења, али нас је Светлана Луганска, посветом у својој књизи, не само подсјетила на те важне датуме него и подстакла на памћење и незаборав“, истакао је Џомић

Он је навео да је Светлана Луганска годинама свједок непрекинутог православног јединства, духовних и културних веза наших православних народа.

„Књига ”Људи српске цркве” не би прошла незапажено да се појавила у било ком периоду наше крштене историје. Али, посебно је значајна у овом времену и нама данас када свјетски силници на сваки начин, а посебно силом, уцјенама и притиском, настоје да окрену Србе од Руса кад већ не могу да окрену Русе од Срба. На сцени је покушај коме неки површни људи из нашег народа не придају важност, а који није нимало безазлен, јер је сваком нормалном човјеку данас јасно да је циљ тих притисака и уцјена трајном раскиду вишевјековних духовних, културних и политичких веза између Русије, Србије и Црне Горе“, казао је Џомић.

Притисци на Србе да се одрекну Руса

Према његовим ријечима, свјетски силници још увијек нијесу схватили да такав подухват није успио ни у вријеме Аустро-угарске, али ни у вријеме Адолфа Хитлера и Јосипа Броза.

„Али, бојим се да и некима од оних који данас имају највећу одговорност није јасна не само суштина таквих суманутих покушаја него и њихових последица“, казао је Џомић.

Додао је да га књига Светлане Луганске непрестано нагони да поставим више питања: ко и у име чега има право да прекине вишевјековне духовне, историјске и културне везе Русије, Србије и Црне Горе?

„Да ли смо свјесни одговорности коју пред Богом, историјом и сопственим потомством преузимамо у случају да, не дај Боже, постанемо саучесници у том подухвату? Да ли имамо право да покидамо духовне, историјске и културне везе са Русијом? Да ли имамо право да погазимо завете својих предака зарад ситних, тренутних интереса“, упитао је Џомић.

Како је истакао, књига Светлане Луганске свједочи то непрекинуто јединство и сваком својом страницом га учвршћује и у томе видим велики значај ове књиге која је дошла у правом тренутку.

„Ова књига нас подсећа да смо једновјерна и једнокрвна браћа, да смо упућени једни на друге, да нас веже заједничка прошлост, да на сједињује једна православна вјера и да нам нема ни праве будућности без заједништва у Христу. То је и једна од кључних порука ове књиге“, казао је Џомић.

Лековић: Вриједан допринос историји

Жарко Лековић рекао је да књига Светлане Луганскаје упознаје руског читаоца са људима српске цркве и свакако представља вриједан допринос историји односа два братска народа и на њој, свакако, не треба стати, већ ова књига треба да буде основа за даља научна проучавања.

„Иако је проучавање историје пријатељских, политичких и културних веза и односа између Руса и Срба и одраније заокупљало пажњу и једних и других, а наука је маркирала све важније проблеме из тих односа, чињеница је да у савременој историјској науци и поред крупног значаја Русије за историју Срба, питање српско-руских односа још увијек није цјеловито ни монографси обрађено, што отвара и научни простор за објављивање овако вриједних публикација“, истакао је он.

Лековић је навео да је и књизи описано страдање српског народа, које се дешава вјековима и покољењима.

„Ово дјело због свог садржаја, богатства података и начина излагања има нарочит значај у данашњем времену, када се суочавамо са мноштвом контраверзних тумачења, мистификација и манипулација, јер је засновано и ослоњено на причи поузданих свједока, односно људи од огромног ауторитета који нам презентују историјске чињенице које треба да разријеше погрешно наметнуте дилеме које носи ово вријеме, као и вријеме у које су они живјели“, казао је Лековић.

Како је додао, у својим одговорима на постављена им питања они дају и опис једног смутног и престрављеног времена које карактерише трагика прогона Цркве, отимања њене имовине, страдања свештенства и вјерујућег народа, осуде Цркве од стране безбожне идеологије на уништење.

Русија ће боље разумјети Србију

„Атеизација је била саставни дио свеукупне државне и партијске политике, од уставних рјешења до научне, образовне, просветне и културне политике. Зато ће овај зборник садашњим и будућим генерацијама бити и свједочанство једног периода богоборачког и антицрквеног времена који је преживјела Српска православна црква током апокалиптичног 20 вијека. Руској читалачкој публици ће омогућити да лакше разумије актуелне друштвене процесе који се одвијају на Балкану“, навео је Лековић.

У пригодном пратећем програму стихове Његоша говорио је флумац Гојко Бурзановић, а модератор вечери био је Вељко Рачић.

Иначе, Светлана Алексејевна Луганскаја,  преводилац српске духовне литературе, награђена је орденом Светог Саве за значајан допринос развоја културних и духовних веза између Русије и Србије.

Трудом Светлане Алексејевне руски читаоци су се упознали са књижевним наслеђем православних Срба.

Међу њеним преводима су велика серија дјела светог Николаја Српског, књига митрополита Амфилохија „Основе православног васпитања“, зборник о српским новомученицима „Слава и бол Србије“, књига о великом духовнику Тадеју Витовничком – „Мир и радост у Духу Светоме“, друга дјела, многобројни филмови, чланци и реферати.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: