Људевит Гај: Хрвати су присвојили српски језик и ћирилицу
1 min read
Хрватска је вјештачка творевина у свему, фалсификовали су чак и себе као народ. Они говоре накарадним српским језиком. Језик је мјерило једног народа, а Хрвати су, да би били народ, украли српски језик и унаказили га. Људевит Гај, Њемац поријеклом, отворено каже да су Хрвати присвојили српски језик за свој, али то данашњи хрватски историчари заглушујућом галамом желе потиснути, Србининфо преноси са извора magacin.org.
Ћирилично писмо, после глагољског, било је право народно писмо Срба Српске крајине и Далмације. Огроман број повеља, љетописа и записа, уговора и написа који су сачувани као историјска документа, писани су тадашњим српским језиком и ћирилицом. Најстарији историјски документи, Повеље Хрватског народа, писани су ћирилицом, нпр. “Поваљска листина” из 12. вијека. Прва књига писана ћирилицом написана је 1454. године у Вараждину.
После католичког конгреса у Загребу, 1900. године, започето је свјесно поистовећивање католичанства са Хрватском. Директиве за то стизале су из Беча, али и из Ватикана. Прва фаза била је “чишћење” страног елемента из католичке Хрватске. На удару су се нашли Срби, Јевреји и Роми. Конгрес је имао за циљ да на хрватском простору створи бојовнике католицизма. И поред свих настојања високог католичког клира и Ватикана кроз вјекове, да се убије или угуши српски светосавски православни дух, српски народ је сачувао и спасио од пропасти и уништења и народну песму, и народну традицију и народне обичаје све до данашњих дана. За то има највећу и нарочиту заслугу Српска православна црква.
Дубровник је вјероватно најбољи примјер да се укратко прикаже процес одсрбљавања. То је град који од постанка није био насељен Хрватима нити је икад био под њиховом државном влашћу, а данас је „напучен“ искључиво хрватским „пућанством“ и, дабоме, налази се у Хрватској. Од постанка, Рагуза или Дубровник угнежђена је између двије класичне српске области – Травуније и низводног Захумља, односно Хума. Зато је сасвим беспредметна расправа ког су поријекла дубровачки Словени, јер су у град могли да дођу само из залеђа које је српско. Тако свједоче и документа града, али још боље сами дубровчани и њихова књижевност. Крајем деветнаестог вијека је хрватски историчар Натко Нодило проучавао национални састав становништво западног Балкана, па је своје мишљење изнио и о Дубровчанима. Он у овом граду не налази ни Хрвате ни хрватски језик. Дословно пише: „У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивјека, говорило се српски; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.„ Па откуда онда Хрвати у Дубровнику?
Одговорићу на ово питање још једним питањем: откуда они у Јањеву, сат хода од Милутинове Грачанице, или у Боки што на мору одваја српску Дукљу од српске Травуније? Није значи било довољно Риму да покатоличи Србе, јер докле год је било српске цркве, постојала је опасност од повратка у Православље. Зато је тај процес настављен још жешће, јер су Срби католици морали да постану Хрвати, и то су најзад и постали.
Од Боке до Трста под влашћу две к**ве, Аустрије и Венеције, продавали су лабилни Срби веру за вечеру, а после само неколико генерација многи су постајали „Хрвати“. Исти процес трајао је, дабоме, и у дубини континента. Процес формирања европских народа окончан је још у средњем вијеку, а у бившој СФРЈ одвијао се до седамдесетих година двадесетог вијека. До Титовог доласка на њено чело, Југославију су сачињавала три народа, а десетак година прије његовог силаска с политичке сцене било их је дупло више. Европску породицу народа, поред Македонаца, Титова гарнитура је обогатила и са Црногорцима, који су све до 1945. били Срби, и Муслиманима, којима је само у некадашњој Југославији вјера призната за нацију… У XIX веку на југословенским просторима само су Србија и Црна Гора посједовале атрибуте државности. Хрватска је формално била независна краљевина (наравно у границама ни близу данашњих за које је заслужан Тито и хрватски комунисти) у оквиру Угарске и са угарским краљем. Како је тај краљ био истодобно и аустријски цар, то је Хрватска уистину била дио вишенационалног Аустро – уграског царства.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Mi Hrvati zvučimo pomalo kao kastrirani Srbi. Šta jes, jes.
…a Slovenci kao kastrirani Hrvati.
Crnogorci zvuče možda i najmuževnije. Ali zezam se ja, svi smo mi okej i nije nam trebao onaj rat.
“…a Slovenci kao kastrirani Hrvati.”
Gresis, znas kako “hrvati” nazivaju “Slovence” ? Alpski Srbi , tu se vidi psihopatska psihicka bolesna opsesija kod Hrvata. Kada do te mere su ti Srbi opsesija, onda nesto je nacisto trulo u tvoj etnicki-mentalni sklop. Ali poznato je da vestacki narodi baziraju svoj identitet na mrznju naroda odakle su poreklom, Ukrajinici prema Rusima, Hrvati-Bosnjaci prema Srbima …itd.
PROČITAJTE ISTORIJU VIZANTIJE OD GEORGIORIJA OSTROGORSKOG NAJVOLJEG VIZANTOLOGA SVIJETA (DEBELA JE IMA OKO 1000 STRANA ) KAKO SU SLOVENI ODNOSNO SRBI STIGLI NA BALKAN PRATEĆI MONGOLSKU KONJICU , SVI SU GOVORILI ISTIM JEZIKOM BILI SU ISTI NAROD A KASNIJE SU NA NJIIH RAZNI UTICAJI RIMA I KONSTANTINOPOLJA UTICALI DA SU SE PODIJELILI NA KATOLIKE I PRAVOSLAVNE I JOŠ KASNIJE TURSKIM UTICAJEM NA MUHAMEDANCE TAKO SE DANAS DIJELIMO NA RAZNORAZNE NARODE I LAŽEMO JEDNI DRUGE KAKO NEMAMO NIKAKVE VEZE JEDNI SA DRUGIMA . SVE LAŽ DO LAŽI A ISTE SMO KRVI A ZAKRVILI SU NAS RIMLJANI , VIZANTINCI I TURCI . TATARI , SADA BUGARI KOJI SU ZAJEDNO SA NAMA DOŠLI NA OVE PROSTORE SU POD NAŠIM UTICAJEM SLOVENIZIRANI I TO JE CIJELA ISTINA O BALKANSKIM DOSELJENIM NARODIMA IZ AZIJE . POSLIJE OSTROGORSKOG OSTALI SU ŠERBO , NOVACI I OSTALA ISTORIČARSKA PETSTO KUPLJAVINA DA KROJE OVE FALSIFIKAT ISTORIJE O RAZNORODNOSTI BALKANSKIH NARODA .SVE SE ZNA ALI NEKOME JE MILO DA SE NEZNA I MUTE JER SE NAJBOLJE U MUTNOM LOVI .
“PROČITAJTE ISTORIJU VIZANTIJE”
Vizantija nikada nije postojala, da pojasnim, to je “nemacki” naziv. Vizantija ti je samo “Istocno Rimsko Carstvo” s grckim govorom, nista drugo i sami Grci su se smatrali kao Rimljani. Da ne upadnemo u te price, u sustini Rimsko Carstvo je nestalo 1453, kraj price.