Svaka tragična situacija, kroz čovečanstvo, iznedrila je fantastična umetnička dela. Književna, likovna, filmska, muzička, pozorišna… U danima u kojima se nalazimo ona mogu da posluže kao uteha, kao činjenica da se ovo ne događa samo nama sada, da se dešavalo i da će proći. Sreća u svemu ovome je prisustvo moderne tehnologije, koja čini da nam umetnost bude dostupna. Kako će sve to izgledati u budućnosti, nisam sigurna – kaže o ovom vremenu pandemije Ljubinka Klarić, i kulturi globalno „preseljenoj“ na onlajn, koja se ljudima širom planete čini kao injekcija optimizma i životne lepote.

Naša popularna glumica ove dane izolacije i sama ulepšava mnogobrojnoj publici putem repriziranja hit-serije „Moj rođak sa sela“. U ovoj dramskoj sagi igra ulogu učiteljice Dunje Šarčević, koja joj je možda donela i najveću popularnost u karijeri. Sada, sa vremenske distance od devet godina („Moj rođak sa sela“ premijerno je emitovan na RTS od 2008. do 2011), ona ističe da joj je drago što je bila deo tog serijala, koji je očigledno publici važan i rado gledan.

– Čini mi se da će postati deo kulta jedne generacije, kao što je za mene bio „Bolji život“.

Junakinja koja joj je donela naklonost milionskog gledališta je hrabra i buntovna, ne prihvata kompromise, bori se za svoju slobodu i integritet, i odlučna je da sama pravi svoje životne izbore. Koliko su ženama, u ovim našim još uvek prisutnim patrijarhalnim stereotipima, takvi ciljevi lako ostvarljivi, Ljubinka kaže:

– Ne mislim da živimo u patrijarhalnom društvu. Mislim da su žene mnogo slobodnije i da im je daleko lakše da ostvare svoje ciljeve. Bunt će uvek biti reakcija na postavljanje granica koje se protive zdravom razumu i on je u prirodi svakog čoveka, bez obzira na pol. Da li ćemo ga ispoljiti, i kada, odluka je svakog pojedinca.

Dunja Šarčević, koju igra, kako ističe, po mnogo čemu joj je i vrlo bliska.

– Moram da priznam da sam u toku snimanja „Mog rođaka sa sela“ i sama, privatno, donela tako radikalne i, po mom mišljenju, hrabre odluke – napustila sam zemlju i karijeru preselivši se na drugi kontinent. Nisam sigurna da postoji velika razlika između mene i Dunje.

Iz iskustva stečenog životom u Americi, odakle se vratila 2009, da bi ovde podizala sina, koji je tada bio beba, Ljubinka govori o onome što čini „američki san“, ali i o stvarima koje bi ljudi u Americi mogli da prihvate odavde kao neki „srpski san“.

– Sve zavisi od toga šta je za koga „američki san“. Zavisi od toga kakvu je javu ostavio iza sebe. Za nekoga su to milioni dolara, za nekoga bezbednost, a za nekoga mogućnost da može da nahrani svoju porodicu. Kada to uzmemo u obzir, onda bi to mogao ujedno da bude i model za usvajanje. Što se tiče „srpskog sna“, pa mi svaki dan živimo vikend prosečnog Amerikanca – ističe popularna glumica, koja nam „dolazi“ u domove i kao komični lik Eleonore Lole Kaćanski, u još jednom hit-serijalu „Tate“, koji se od ove godine emituje na Prvoj televiziji.

U ovoj porodičnoj telenoveli ona igra bivšu suprugu propalog glumca koji je u novom braku sa mladom ženom, a njena Lola Kaćanski iznova nas podseća na tezu da ništa na ovom svetu nije tako neodoljivo zarazno kao smeh.

– Volim da igram u komedijama i odigrala sam dosta komičnih likova u pozorištu. Nikada ne potcenjujem publiku i zato se trudim da ih igram što ozbiljnije. Čak i najteže životne situacije nose iskre komičnosti, i to treba iskoristiti. Moramo se smejati da ne bismo poludeli – kaže Ljubinka.

Za prvu filmsku ulogu u „Normalnim ljudima“ Olega Novkovića dobila je prestižnu nagradu „Carica Teodora“, sarađivala je sa rediteljima Dejanom Zečevićem, Đorđem Milosavljevićem, Miroslavom Momčilovićem… Tu su i mnogobrojne uloge u njenoj matičnoj kući, BDP. To što je svih ovih godina ipak ostala najprepoznatljivija upravo po svojim TV likovima.

– Oduvek se znalo da je televizija najmoćniji medij, i da pojavljivanje na malom ekranu nosi veću prepoznatljivost među publikom nego film i pozorište – kaže, ističući da, recimo, postoje predstave koje mnogo voli i koje bi igrala svake večeri.

Koliko je trenutna situacija, u kojoj su zbog pandemije prekinuta i odložena sva snimanja i sve pozorišne predstave teška za njenu profesiju, da li je i glumcima potrebno i važno „treniranje“, Ljubinka ovako komentariše:

– Glumci nikada ne izlaze iz treninga. Govorim u svoje ime. Trenutno sam posmatrač ljudi i situacija. Analiziram i integrišem. Kada dođe vreme, videćemo kakav će oblik dobiti.

Luksuz i hir

Glumica koju publika pamti i po serijalima „Neki novi klinci“, „Lift“, „Crni Gruja“, „Dangube“, „Ljubav, navika, panika“… nije optimista da će se posle pandemije promeniti odnos našeg društva prema kulturi.

– Bojim se da će biti malo gore. Onog trenutka kada budemo ekonomski zdrava država, umetnost neće biti tretirana kao luksuz i hir, biće dostupna svima i dobiće svoje zasluženo mesto – ističe Ljubinka Klarić.

Zarobljavanje prirode

O trenutku kada je naš profesionalni, stvaralački i lični život smešten u izolaciju, Ljubinki je teško da govori, jer još nije sigurna kako se zbog toga oseća.

– Nisam čak ni sigurna da li smo uopšte spremni, kao društvo, da izvučemo bilo kakve konkretne zaključke, sve je neizvesno i ne znamo kako će izgledati kraj. Mogu samo da razmišljam. Mislim da smo toliko dugo mrcvarili i zarobljavali prirodu da je ona na kraju zarobila nas.