Љоса: Политичка коректност је напад на слободу, а њени су адвокати ситни, неаутентични човјечуљци
1 min read
Марио Варгас Љоса (Фото: Profimedia)
„Културни је естаблишмент и наратив, нажалост, одувијек контролирала љевица. Ако нисте љевичар, нећете просперирати у културном животу. Културни је живот практичнo у читавом свијету под патронатом љевице. То више уопште није ни питање, то је напросто непобитна чињеница. Можемо тек евентуално дискутовати о каквом је нивоу љевичарења ријеч“, изјавио је у интервјуу за Јутарњи перуански Нобеловац Марио Варгас Љоса.
Осврнувши се на литературу данашњице, оцијенио је да никада у историји нисмо издавали толико књига, никада толико литературе на годишњем нивоу није било објављивано, никада у прошлости нисмо имали толико читатеља, па ипак квалитет читалачке и књижевне културе је на најнижим гранама које, како каже, памти за својег живота.
Културни синоним данашњице није идеја него слика
Никада нисмо имали гору публику! Разлог томе је тај што је културни синоним данашње генерације промијенио униформе – то више није идеја, као што је била у прошлости, него слика! И мислим да иза тога стоји врло важан разлог – а то је свеобухватна демократизација кинематографије, телевизије, и свеукупне револуције слике од почетка прошлог вијека до данас, оцијенио је.
”Ја не дијелим, рецимо, Липоветскyеву идеју да први пут у историји имамо ‘демократску културу’, како је назива. Ја не мислим да је то истина. Моја су искуства и дојмови другачији. Да, слике изазивају забаву, без сумње, али не производе критички сензибилитет који је нужан ако не желимо испијати најгорчи талог онога што Липоветскy назива ‘демократском културом’. Идеје и читалачка култура, стварна читалачка култура, производе ригидан критички гард према институцијама и животу. То је, између осталог, био један од задатак литературе. Осигурати да ове заразе, попут данашњег популизма и радикалног национализма, више никада не огаде човјека. Било је то, сада сматрам, јако наивно за мислити…”
Политичка коректност напад на слободу, љубав есенција живота
Говорећи о политичкој коректности, Нобеловац истиче да је ријеч о нападу на слободу, те да се на тај начин ваља односити према том феномену и према његовим адвокатима: ”Према феномену као дисторзији истине, а према његовим адвокатима као ситним, неаутентичним човјечуљцима.“
Португалски пјесник љубав дефинише као есенцијални састојак живота: “Оно што радиш као заљубљен човјек налази те на дубинама гдје коначно можеш спознати своју аутентичност и оригиналност, оно што јеси као човјек! И тај кумулативни ефект трансцендира сва занимања, све економске класе, нације, и јавља се код свих који су храбри или, с друге стране, једнако важно – имају среће да безусловно воле. И ово нису ријечи бачене олако! У мом случају, љубав у 18. и 83. искуствено је потпуно једнака. Нема никакве разлике. Те се ствари откривају читав живот, забога, и нису ограничене некаквим зрнцима у пјешчаном сату. Но, мораш се адаптирати реалним физичким могућностима. Срећом, имам своје писање. Тамо радим што хоћу“, закључује Љоса.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
