• Друштво

Љиљана Поповић: „Тамо далеко“ – химна побједе људског духа

6 година ‎ ИН4С

Када је хор Радио Београда 1966. године снимио једну од верзија, стигло је писмо из Париза, писано ћирилицом, са захвалношћу и молбом да се напише име аутора: „Захваљујем вам што сте снимили моју пјесму, написао сам је на Крфу када смо прешли Албанију, молим вас да ме од сада увијек потписујете - Ђорђе Маринковић“.

Љиљана Поповић

Наш познати појац духовне и традиционалне музике, која иза себе има неколико албума инспирисаних српском и византијском традицијом и културом и мр филологије Љиљана Поповић написала је текст о пјесми „Тамо далеко“, подстакнута најновијим реакцијама појединих црногорских портала у вези ове дивне пјесме са Солунског фронта и неистинама везаним за њен настанак. Љиљана Поповић је иначе ћерка нашег познатог композитора и творца пјесме Видовдан – Милутина Поповића Захара.

Дивну пјесму солунских ратника „Тамо далеко“, која је стекла свјетску популарност, компоновао је Србин из Француске Жорж Маринковић (Ђорђе Маринковић) 1916. г. који је био међу ратницима који су прешли Албанију и опорављао се са њима на Крфу гдје је пјесма и настала.

Сва нагађања да је пјесма турског поријекла, с обзиром на сличност са једном турском композицијом под именом „Хатирла Маргарит“, остају нагађања јер се многе народне пјесме Балкана прожимају мелодијски и хармонијски, па је тако могуће да се неки дјелић провукао и из Турске у Грчку, или можда чак и обрнуто, а да је војнику Ђорђу остао у памћењу тај дио с обзиром на боравак на Крфу.

Слушајући турску верзију може се чути само наговјештај сличности са српском пјесмом, а комплетна пјесма „Тамо далеко“ је, заједно са текстом, потврђено ауторска. Многе пјесме са простора Балкана и Медитерана имају сличности, што је етномузиколошки оправдано с обзиром на прожимање културе и сличан сензибилитет.

Међутим, Маринковићу је ауторство потврђено и о њему се могу наћи подаци у каталогу Националне библиотеке у Паризу. Када је хор Радио Београда 1966. године снимио једну од верзија, стигло је писмо из Париза, писано ћирилицом, са захвалношћу и молбом да се напише име аутора: „Захваљујем вам што сте снимили моју пјесму, написао сам је на Крфу када смо прешли Албанију, молим вас да ме од сада увијек потписујете – Ђорђе Маринковић“.

Ђорђе Маринковић био је један од најбољих српских извођача на цитри, композитор и текстописац. После рата добио је пасош и отпутовао за Француску гдје је радио као професор цитре и композитор. Поријеклом је био из Кладова у Србији. Текст који је је написао у својој првој верзији говори о домовини која је далеко и набраја све њене љепоте, да би касније војници, који су је одмах прихватили и пјевали, додавали имена и крајева одакле су били.

Пјесма је на Солунском фронту веома брзо стекла популарност и поред српске верзије, пјевали су је на својим језицима и Французи, Енглези, Чеси, Словаци…
Ниједна пјесма није толико подизала војнички морал као ова о чему свједочи и запис из дневника Добривоја Гичина, који је 28. јула 1916. са својим Првим пјешадијским пуком кренуо с Крфа назад на бојиште. Цокуле српских војника су грмјеле улицама Солуна у такту марша војне музике, док су им Солуњани и савезнички саборци клицали и засипали их цвијећем.

– У тај мах одјекну булеваром снажно: „Тамо далеко, далеко од мора“. Ми уздрхтасмо. Сецнусмо се. Диже нам се коса на глави, а ноге нам саме падаху. Нема умора! Хеј ви, непријатељи наши! Видите ли нас? Ви сте увјеравали цио свијет да „српска војска више не постоји“, а ево нас васкрслих. Бојте се и не чекајте наше бајонете. „Тамо је кућа моја, тамо је Србија“, јече тонови као да се претачу из наших душа. О, знамо ми ту пјесму! Створена је она на Крфу у раним јутрима кад гледасмо врхове оних планина иза којих је наша земља, саткана од бола и чежњи на маслиновим брдима Ипсоса и Говина, постала је химна наша, химна изгнаника – записао је Гичин.

Срби из Црне Горе су одиграли веома велику улогу током повлачења преко Албаније, борећи се данима у кањону ријеке Таре и на тај начин пружајући одступницу српској војсци. Зато ова пјесма уједињује не само Србе на свим просторима, него и све учеснике Солунског фронта, а то је и доказало њено концертно извођење широм свијета.

Поред ове пјесме и грчка пјесма „Ми му тимонис матиа му“ (Не љути се на мене око моје) врло често се повезује са српским војницима који су боравили на Крфу после Солунског фронта, па је, на неки начин, постала симбол везе два народа.

Нормално је да се музика народа на истим просторима помало и прожима, да се употпуњује и живи, то и јесте одлика великих пјесама. Некад се име аутора изгуби, али за пјесму „Тамо далеко“ се име аутора зна, а још више се зна да је она симбол побједе људског духа над оним што је лоше.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: