Ljetopis Banjana i Rudinjana: Sjećanje vladike Sava Kosanovića na austrijsku okupaciju Bosne

Piše: Dragana Bjelica

Ljetopis, četvrti po redu, predstavljen je 27. maja u Beogradu u sali Privredne komore Beograda pred stotinak zainteresovanih za rad zavičajnog Udruženja Banjana i Rudinjana „Vladika Sava Kosanović“, koje jednom godišnje izdaje Ljetopis.

Borba za Sarajevo trajala je „sedam punijeh sati“. Generalu austrougarske vojske Josipu Filipoviću nije pošlo za rukom da na carev dan osvoji prestonicu Bosne, zakasnio je jedan dan. Hrana za vojsku i konje poskupela je, nije je bilo dovoljno ni za građanstvo. Putevi snabdevanja Sarajeva hranom bili su prekinuti, „oka hljeba 60-70 krajcara, i još da ga je bilo!“. „Pričaju očevici da je general Filipović u šeher Sarajevu od muke čupao svoje kose na glavi. Kad na ovo stanje pomislimo, onda nam nehotično izlazi pred oči slika grofa Andrašija i padaju na pamet one njegove riječi: da Austro-Ugarsku svak rado čeka u Bosni i Hercegovini i da će ona samo sa jednim regementomvojske i muzikom ući u Sarajevo“.

Ovim opisom vladike Sava Kosanovića, arhiepiskopa i mitropolita sarajevskog od 1881. godine, i sećanjem na borbu za Sarajevo i austrougarsku okupaciju Bosne i Hercegovine 1878. godine, počinje novi broj „Ljetopisa Banjana i Rudina“.

Ljetopis, četvrti po redu, predstavljen je sinoć u Beogradu u sali Privredne komore Beograda pred stotinak zainteresovanih za rad zavičajnog Udruženja Banjana i Rudinjana „Vladika Sava Kosanović“, koje jednom godišnje izdaje Ljetopis. Kosanović piše o onome što se dešavalo tamošnjem narodu i pravoslavnom stanovništvu, kako su se ponašali prvaci i sveštenstvo četiri konfesije – jevrejske, muhamedanske, katoličke i pravoslavne. Zanimljivo je da je u to vrijeme Kosanović objavljivao svoja zapažanja pod pseudonimom „protopop Nedeljko“ i da je sam učestvovao u događajima o kojima svedoči.

Na primer Kosanović objavljuje da je pri zauzimanju Sarajeva bilo 42 000 redovne austrijske vojske dok joj se suprotstavilo nepunih 5 000 neorganizovanih Sarajlija.

„Dragocjeno istorijsko svedočanstvo važno za srpsku istoriju. U nijednom udžbeniku školskom nećete naći kako je izgledao ulazak austrijske vojske u Bosnu i Hercegovinu 1878. godine. Ovde ima dragocenih podataka, koliko je žrtava bilo, otporu koji je pružio narod muslimanski i srpski dolasku austrijskih jedinica“, rekao je Veselin Matović jedan od autora Ljetopisa.

„Imate opis kada predstavnici tri naroda dolaze kod generala Filipovića da se predstave. Tu su prisutni predstavnici muslimana, pravoslavnih i jevreja, katolika nema. Fra Grga Martić neće da dođe zato što već misli da je sve njegovo. Došla je Austrija, katolička vojska. Austrijski general se u daljem razgovoru krajnje nipodaštavajuće odnosi prema muslimanima“, rekao je Matović, inače urednik lista „Slovo“ o srpskom jeziku i književnosti, koji izlazi u Nikšiću.

Na predstavljanju novog broja Ljetopisa pored urednika lista „Slovo“ iz Nikšića Veselina Matovića, govorili su i srpski privrednik Branislav Baćović, predsjednik „Udruženja Banjana i Rudinjana“, hercegovački književnik Čedo Baćović, kustos muzeja u Vrbasu Pavle Orbović i urednik publikacije, pjesnik i književnik Milutin Mićović. Odlomke iz Ljetopisa čitao je glumac Beogradskog dramskog pozoršta Savo Radović.

Na više od 650 strana, u tvrdom povezu, urednik Milutin Mićović objedinio je sadržaje od istorijskog značaja do aktuelnih tema u srpsko-crnogorskim odnosima. Mićović je naveo da pokretanje Ljetopisa ima kulturni značaj, ali i da doprinosi sabornosti, da pripadamo jednom narodu, jeziku… Pisac Čedo Baćović naveo je da presudni značaj za izdavanje Ljetopisa imaju vladika Joanikije Mićović i Branislav Baćović, koji je „najveći mecena u kulturi na prostorima srpskih zemalja“.

„Obigrali smo Crnu Goru i Hercegovinu uzduž i popreko. Tekstovi od naučnih do istoriografskih, iz kulture i beletristike, svi tvore raskošnu tapiseriju duha. Plovimo morem prošlosti, ali ne zaboravljamo ni sadašnjost. Nema retuširanja događaja i ljudi“, rekao je Čedo Baćović i prisjetio se misli Branka Ćopića: „Ruko nikakva vero, šta ti je trebalo pero“, ali i na ono šta je Ciceron rekao „Ako se ništa ne dešava napiši to, da bi se znalo“.„U ovom vremenu ljudske i književne bižuterije, radimo jedan plemeniti posao. Pisana riječ je važna“, zaključio je Čedo Baćović.

Pavle Orbović, kustos muzeja u Vrbasu, podsjetio je da se svakog februara u Nikšiću održavaju dani Sava Kosanovića, a u maju u Beogradu, Novom Sadi i Vrbasu se oko imena ovog velikana i Ljetopisa okupljaju poštovaoci.Orbović je objasnio da je Ljetopis ilustrovan umjetničkim djelima autora porijeklom sa prostora Banjana i Rudina.

Izvor: www.presscentar.rs