Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.
1 min read
О. Александар Обрадовић бесједи у Камничкој Бистрици 18. јуна 2022.
И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске.
На жалост, осим уобичајених листића – летака, ове године су обожаваоци Јосипа Броза и политички наследници његових егзекутора из 1945. своје иживљавање показали и сјечењем ужади за звона на спомен капели, тако да током богослужења употреба звона није била могућа.
О. А. Обрадовић је, након литургије и парастоса, извршио и освећивање пет нових крстова из храстовине, које је приложило троје дародаваца, а биће постављени умјесто досадашњих.
За млађе људе, који не знају за злочин почињен од стране титоиста над војницима ЈВуО (скоро сви официри су већ мјесец дана раније били убијени од усташа на подручју система логора Јасеновац), као и над свештенством и народом из збјега, доносимо бесједу, коју је на освећењу спомен капеле у Камничкој Бистрици 2015. године изговорио грађанин мјеста Камник г. Тоне Стеле:
„Као свједок овог трагичног периода маја 1945 године, сјећам се колоне пјешака и кола са коњима (који нису били као сељачка кола, него кочије и кола, који су се користили за превоз људи виших слојева), која се убрзо након завршетка рата вила кроз главну камничку улицу од Шутне према Грабну, у којој су били само старци, жене и много дјеце свих узраста. На челу колоне је ишао православни парох у типичној одјећи и са дугом брадом и гласно молио (вјеројатно) бројаницу јер је у рукама имао велику дрвену бројаницу, колону су окружили партизани са оружјем у рукама. Многи грађани су стајали у реду пред кућама на ивици тротоара и тихо посматрали тужну поворку. Чак и моји родитељи су звали нашу дјецу и стављали нас у двоструком низу, очигледно са намјером да смо свједоци овог догађаја.
Вјеројатно би све то као дјете од шест година заборавио, да није отац изговорио незаборавну реченицу: »Запамтите дјецо, све ове јадничке ће побити.« Управо тада су мимо прошла кола, на предњем сједишту је сједио старац, поред њега млада жена са малим дјететом у наручју, поред ње је стајао дјечак мојих година. Погледали смо се, његов безизражајни поглед видим и данас.“
Даљи коментар сјећању овог словеначког грађанина, који је 1945. био шестогодишње дијете, није потребан.
И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат!
Никола Милованчев
Прочитајте ЈОШ:
Каварић: Није ми познато да још нека вјерска заједница тражи потписивање Темељног уговора са државом
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Узрок данашњег застиђа су:
– Дрезденски конгрес је зачетак коминтерновских злочина против Срба, јер је Хазар Лењин послат по задатку да сруши царску Русију и ослаби фронт против Њемачке.
– Савез усташа и комуниста, запечаћен споразумом усташе Миле Будака и комунисте Хазара Моше Пијаде у Лепоглави. Тај савез усташа и партизана аустроугарског каплара је настављен Загребу и Сарајеву 1943. године када су Ђилас Хазар, Владимир Велебит и Коча Поповић скопили савез са усташама и Њемцима о заједничкој борби против четника. И добише оружје од усташа и нациста, а Коча торту за рођендан усред Загреба.
– На засједању АВНОЈ-а у Јајцу, у првом реду је био високи усташки дужносник у уиформи и подијелише Српске земље.
– Лијева скретања су геноцид у режији Тита, а у извођењу Моше, Ђида и осталих сатрапа. Прво су убили поштене комунисте, који нису хтјели да убијају рођаке, браћу, кумове, очеве, свештенике, а онда су наставили са ликвидацијама свештеника Српске Православне Цркве, дјеце, жена, интелектуалаца, добрих домаћина…
– Слиједи пором од Везировог моста до Словеније.
Када побијете близу 50.000 најбољих, као што је то био случај у Црној Гори, онда остану избирци од избирака и постану нова нација, слуге Загреба.
Ови који шире мржњу према свему Српском и Руском су потомци тих геноцидаша. Има и потомака страдалника, који су поклекли.
Народ који заборави своју прошлост је осуђен да исту понови. Када смо већ заборавили или се правимо луди онда је ред да нас поново “ науче“. Све по заслузи.
Sve si to tačno rekao Slavko.
Sramota i stid neka nas progoni , za te naše grobove što neobilazimo . Svakim danom postajemo tyžna slika, nekadašnjeg jednog čestitog naroda koji je bio ponosan i y gladi i nemaštini, a mi danas imamo svega i nijesmo gladni ali nemamo ponosa no nas još uvijek zavađajy i dijele.
Neka vam je vječni mir i spokoj, mučenici naši!!!
Britanci su kumovali svim tim zlocinima, a slovenacki politicar Mitja Ribicic se posebno istakao i kasnije napravio zavidnu politicku karijeru.
Za te ljude nije bilo spasa, a za ubice i zlocince iz NDH su se postarali da bezbedno stignu na razna odredista!? Neko je sa svim ovim zlom rukovodio i zlocinacki posao obavljao.
Strica od 17 godina, Radomira Krivokapića su mi ovdje na pravdi Boga ubili zlikovci, tzv. partizani. Ne ustaše ni Njemci , nego naše komšije. Nažalost iz CG nemožemo da se organizujemo i odemo da obiđemo ova stratišta. Nikakav smo narod postali, možda nam se ovo i sve ovako događa!?Slovenci se vrlo korektno brinu o ovim mjestima strašnih zločina. Država CG ni država Srbija ništa nijesu uradile da se urede masovne grobnice, jedino je pok. mitropolit Amfilohije nekolike godine organizovao odlazak potomaka i poštovalca iz CG do Kamničke Bistrice i Zidanog mosta.
Narod koji zaboravi zločine nad svojim precima nema budućnost!