ИН4С

ИН4С портал

Лист „Црногорац“ 1871: Свако чисто срце српско и словенско заигра на помен Граховца и Спасовдана – дана спасења Срба

Освануо је Спасовдан, дан спасења човјечанског, дан спасења српске сиротиње на Грахову и около Грахова, дан сјајне побједе црногорске у коју је уплетено име Данила и Мирка на понос имену српскоме, а на срамоту и грдну погибију цариградских делија, писао је цетињски лист ,,Црногорац'' 1871. године подсјећајући на битку на Граховцу и наглашавајући да је до српског Цетиња одмах стигао глас о тријумфу српског народа.

Битка на Граховцу

Освануо је Спасовдан, дан спасења човјечанског, дан спасења српске сиротиње на Грахову и около Грахова, дан сјајне побједе црногорске у коју је уплетено име Данила и Мирка на понос имену српскоме, а на срамоту и грдну погибију цариградских делија, писао је цетињски лист ,,Црногорац“ 1871. године подсјећајући на битку на Граховцу и наглашавајући да је до српског Цетиња одмах стигао глас о тријумфу српског народа.

,,Црногорац“ је писао о бројним српским жртвама које су пале у једној од најзначајних битки нашег народа у 19. вијеку, о гласу који се проширио Црном Гором и цијелим свијетом да пренесе значај Граховца и Спасовдана.

Брдо и долина у накрст на четири стране по Граховцу лежи покривено мртвим лешинама дрског нападача. Вељи ками утече да понесе грдне гласе на Босфор своме господару, да га на јаде поздрави црнијем гласом из убаха, писао је лист.

Лист ,,Црногорац“, мај 1871, Спасовдан

Црногорци послаше лаке гласоноше на српско Цетиње своме господару да му на појутарју Спасовдана честитају сјајну граховску побједу. Танка брзојавка понесе по свијету глас – шта коме донесе Спасовдан и Граховац, додаје се у тексту.

,,Црногорац“ је поручио да је сваки Србин и Словен осјећао радост у срцу кад се проширио глас о славној побједи.

Свако чисто и право срце српско и остале браће Словена заиграло је у грудима кад је разабрало турску касапницу и витештво мрких горштака, а Турцима и браћи њиховој како је било тијесно у грудима, многи и дан данас може вам дати одговор, закључио је цетињски лист у 16. броју који је штампан 8. маја 1871. године.

Лист ,,Црногорац“, број 16, 3. мај 1871. г.

* ,,Црногорац“ је излазио на Цетињу од 23. јануара 1871. до 15. фебруара 1973. године. Укупно су објављена три годишта и 102 броја. Лист је третирао политичку и културну проблематику српског народа у Црној Гори и преносио вијести из осталих крајева насељених Србима.

Прочитајте још:

Лист ,,Црногорац“ 1871: Заклети душмани Цркву и државу би распарчали да наше прађедовско српско име сатру и искоријене

 

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

4 thoughts on “Лист „Црногорац“ 1871: Свако чисто срце српско и словенско заигра на помен Граховца и Спасовдана – дана спасења Срба

  1. Srbin=pravoslavac a Sloven=Jugosloven , dok je Crnogorac nacionalna odrednica , sasvim jasno !
    To što sada četnici pokušavaju da nam nametnu Srpstvo kao nacionalnu pripadnost i ideologiju može proći samo kod neukih Crnogoraca .

    2
    8
    1. Čuveni citat iz dobropoznatog Zemljopisa, zlatio se koji glasi:“ U Crnoj Gori žive sve sami čisti i pravi Srbi. … Većina su pravoslavne vjere a ima i nešto malo rimokatoličke i muhamedanske…“
      Da li po tebi pod broj jedan znači Srbin pravoslavac=pravoslavac na kvadrat, Srbin rimokatolik=pravoslavac katolik a Srbin muhamedanske vjere= Srbin musliman!
      Pod dva, nisam čuo za srpsku vjeru, zna za pravoslavnu, katoličku, islamsku…, ali za ovo nisam čuo.
      Pretpostavljada si jedan od onih ateista koji slaveslavu tj.sveca u pravoslavlju, Božić, badnji dan i vaskrs, ali ne vjeruje u Boga.
      I za ove šukovićeve podvale što se tiče Srba-pravoslavlja uz dužine butne kosti, da bi primio 2000 e i bio in u kremu molim vas sjednite kući ili na klupu pa ih mjerite i tumačite vucite kvadrate i korijene od riječi srbin do mile volje samo ne trujete narod više

    2. Sta pise u dokumentu?!
      To je 19. Vek covece..
      Pa Crnogorci su sirili Srpstvo nama van Crne Gore a ne obrnuto.
      Vi ste sada totalno izokrenuli cinjenice..
      Mozda smatrate da je hrvatska povijest bogatija i veca?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *