ИН4С

ИН4С портал

Линта: Повратак изворном Дејтонском споразуму кључан предуслов стабилности и напретка БиХ

1 min read
"Због тога је од огромне важности да се у Републици Српској постигне јединство свих парламентарних политичких странка око стратешког циља враћањa насилно отетих уставних надлежности које су договорене у Дејтону", истиче он

Миодраг Линта

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да је повратак изворном Дејтонском споразуму кључан предуслов стабилности и напретка Босне и Херцеговине.

„Због тога је од огромне важности да се у Републици Српској постигне јединство свих парламентарних политичких странка око стратешког циља враћањa насилно отетих уставних надлежности које су договорене у Дејтону. Важно је нагласити да оправдан и легитиман захјтев за враћање уставних надлежности Републици Српској не доводи у питање територијални интегритет БиХ нити представља позив на сецесију. Управо досљедно поштовање Устава односно Анекса 4 Дејтонског споразума јесте гарант опстанка БиХ односно не представља њено рушење како нетачно говоре политички представници Бошњака и одређени западни центри моћи“, казао је он.

Линта истиче да политика отимања и насилног преношења надлежности коју је спроводио Високи представник у име западних центара моћи само је погоршала стање и постала кочница друштвеног и економског развоја БиХ.

„Наведена политика је довела до продубљивавања подјела и неповјерења између Срба и Бошњака, јачања сукоба, незадовољства и лоше атмосфере. Ниједна од тих надлежности није пренесена на ниво БиХ као резултат заједничког договора легитимних представника Републике Српске и Федерације БиХ већ под великим притисцима западних центара моћи и нелегалним одлукама Високог представника. Повратак на изворни Дејтонски мировни споразум представља дугорочно рјешење јер се на тај начин се отклањају узроци политичких неспоразума и сукоба“, појашњава.

Линта наглашава да добар примјер за БиХ може да буде Белгија у којој живе двије главне етничке групе Фламанци (58 % становника) и Валонци (31 % становника) и 11 % осталих.

„Белгија је подијељена на три региона Фландрија, Валонија и Град Брисел. Уставним промјенама из 1993. године Белгија је од унитарне државе постала федерација. У федералној Скупштини подједнак је број посланика обје националне заједнице, као што је случај и у Савјету министара као органу извршне власти. Белгија је примјер етничког федерализма који укључује, између осталог, равноправност конститутивних народа и поштовање темељног споразума о стварању заједнице. Важно је нагласити да је поштовање пуне самосталности регија у националној подијељеној држави предуслов њеног функционисања што је случај са Белгијом. Нагомилани проблеми у Белгији се рјешавају стрпљиво и на бази компромиса и договора а не притисцима и наметањем одлука“, закључио је Линта.

Прочитајте ЈОШ:

Додик: Јадно је што је Изетбеговић помислио да Јасеновац може бити предмет било каквих политичких преговора

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *