Линта: Хрватска заробљена у нацистичкој прошлости

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да цртани филм „Домовински рат за најмлађе“, у ком су Срби приказани као штакори (пацови), јесте један од многих доказа да Хрватска живи заробљена у нацистичкој прошлости.

У србомрзачком и ужасном „цртаном филму“, подсјећа Линта, описује се краљевство Книн и агресорски штакори (пацови), који представљају Србе. Прича почиње тако што наратор каже да су пацови (Срби) и људи (Хрвати) живјели заједно у краљевству Книн, али су пацови рјешили да живе у пацовској чистој држави. Они нису успјели у својој намјери јер се појавио чудесни „свирач из Чавоглаве“, кога пацови (Срби) нису схватили озбиљно. Свирач их је извео из тврђаве уз помоћ четничке пјесме „Шта се то на Динари сјаји“ и све их намамио у трактор.

„У питању је јасна асоцијација на злочиначку акцију „Олуја“, као и на друге хрватске злочиначке акције. Наратор „цртани филм“ завршава рјечима: „Чим су пацови ушли у трактор, он су нестали с ових простора, а људи су срећно живјели до краја живота.“ Јасно је да је свирач из Чавоглава један од главних промотера усташтва пјевач Марко Перковић Томпсон. Добро је познато да је поређење Јевреја с пацовима било уобичајено за вријеме Хитлеровог режима у нацистичкој Њемачкој“.

Линта позива Европску унију да најоштрије осуди отворену рехабилитацију усташтва које у Хрватској траје пуне три деценије, као и свакодневно ширење мржње и нетрпељивости према Србима и свему што је српско. То, између осталог, потврђује овогодишње истраживање Института за друштвена истраживања Загребу заједно са Центром за југоисточне студије на Универзитету у Грацу и организацијом ГОНГ. Наиме, око 70 посто ученика завршних разреда средњих школа у Хрватској сматра да је геноцидна НДХ у суштини права и истинска држава хрватског народа а не СР Хрватска која је била у саставу бивше СФРЈ.

„Резултат истраживања говори да чак 75 посто младих Хрвата сматра прихватљивим употребу усташког односно нацистичког поздрава „За дом спремни“. Када је ријеч о Другом свјетском рату само једна трећина младих Хрвата сматра да је антифашизам односно побједа у антифашистикој борби темељ државне суверености Хрватске. Готово индентични резултати су били приликом сличног истраживања 2015. године.“, закључује Линта.