Линта: „Хрватска се није суочила са злочиначком прошлошћу“

Видовић Кришто износи у писму најмонструозније лажи и потпуне измишљотине да је Србија извршила агресију на Хрватску, да је у Сребреници извршен геноцид и да је Војска Републике Српске осуђена за геноцид, да се не могу подизати оптужнице против хрватских грађана зато што су тобоже ослобађали своју територију, да Србија треба да плаћа ратну одштету, да су постојали концентрациони логори у Србији за припаднике хрватских паравојних формација који су заробљени након ослобођања Вуковора у новембру 1991. године, да је Србија због подизања оптужница против четворице бивших пилота Хрватске војске повриједила међународно право и суверенитет Хрватске и др.

На крају писма Видовић Кришто бесрамно али очекивано тражи од Милановића и Пленковића да Хрватска блокира преговоре Србије и Европске уније док Србија не исплати ратну одштету, врати културно благо и достави информације о несталим хрватским грађанима. Наведени захтјеви представљају непријатељски чин према Србији.

Линта истиче да бројни докази потврђују слиједеће чињенице: Хрватска је извршила агресију на Југославију и на Србе у хрватским градовима и на крајишком подручју, у Сребреници се није десио никакав геноцид већ злочин над Србима и Муслиманима и Војска Републике Српске није осуђена на геноцид, Хрватска није испунила обавезу из Уговора о приступању ЕУ из 2011. године да процесуира ратне злочине над Србима, српско Тужилаштво за ратне злочине има право и обавезу, на основу принципа увиверзалне надлежности, да подиже оптужнице против одговорних лица у Хрватској за масовне и планске злочине над Србима с циљем стварања хрватске државе без или са што мање Срба, Хрватска још увијек није спровела Анекс Г Бечког споразума о сукцесији „Људска права и правосуђе“, што је њена уставна и међународна обавеза, који гарантује протјераним Србима и другим оштећеним грађанима заштиту и повратак отетих имовинских, стечених и других права која су имали на дан 31.12.1990. године, Хрватска опструише и политизује рјешавање питања несталих лица, у Србији, за разлику од Хрватске, нису постојали концентрациони логори већ сабирни центри за заробљене припаднике хрватских паравојних и полицијских формација након ослобођења Вуковара, Србија подизањем оптужница против четворице бивших пилота Хрватске војске не крши међународно право и суверенитет Хрватске.

Србија само извршава обавезе које произлазе из међународних уговора и споразума и поштује закон о ратним злочинима из 2003. године који је добио позитиве оцјене од стране ОСЦЕ и других међународних организација. Наведени закон прописује регионалну надлежност правосуђа Србије у области процесуирања ратних злочина што је у складу са међународним правом.