Лидери ЕУ данас на Малти о односима са САД

Лидери Европске уније данас ће на Малти размотрити видљиво веома заоштрене односе с владом новог америчког председника Доналда Трампа чијим сарадницима се приписују и намере да „разбије ЕУ“, као што су то закључиле главне политичке групе у Европском парламенту и нагласиле да је због таквих порука предвидјени нови амбасадор САД при ЕУ „непожељан“.

Европски лидери размотриће и како се тврди, први пут темељите мере да се заустави навала и кријумчарење миграната преко Либије и западног дела Средоземног мора највише у Италију и то тако што ће се помоћи влади у Триполију да ојача границе, да се створе велики центри за збрињавање миграната на либијском тлу и нарочито, да војни бродови и хеликоптери ЕУ спречавају пловила с мигрантима да напусте либијске воде и крену ка Италији.

Многи европски аналитичари сматрају да су односи ЕУ и САД дошли у крајње лошу фазу и „слободан пад“, а Трампу и његовим сарадницима се замера што отворено очекују да после Велике Британије још неке чланице напусте Унију, критикују Европљане најоштрије због политике према имигрантима, што највише замерају немачкој канцеларки Ангели Меркел.

Аналитичари кажу да Немачка користи евро за свој економски успон не само на уштрб осталих чланица Уније, већ има и огроман спољнотрговински суфицит с Америком, јер како они виде, вештачки држи низак курс евра.

Опасност по темељне интересе ЕУ се види у идеолошкој поставци Трампа да се цео свет мора променити и водити дипломатија интереса и билатералних споразума, а напустити вишенационалне трговинске и политичке структуре и савезе медју државама, па је тако у Вашингтону главни човек за трговину Питер Наваро изјавио да је и преговарани споразум о слободној трговини и гарантовању инвестиција САД-ЕУ „мртав“.

Формације странака десног центра, социјалиста и либерала у ЕП су оцениле да предложени нови амерички амбасадор Тед Малок не може бити прихваћен у ЕУ зато што сматра да ће евро пропасти и што је без увијања изјавио Би-Би-Си-ју да је „у досадашњој каријери помогао рушењу Совјетског савеза“, а да му се сад ми се чини да је другом Савезу-Унији потребан такав потрес“.

Малок је оштро напао и Европску комисију као „бирократско тело“, док је за њеног председника Жан-Клода Јункера рекао да би био добар као председник општине неке вароши у Луксембургу.

Трампов декрет о забрани уласка у САД држављанима неких, које Вашингтон сматра опасним, муслиманских земаља је такодје наишао на велико неразумевање у већини чланица ЕУ, а председник ЕП Тајани је објаснио да Европљани махом мисле да „проблем нису муслиманске земље, већ тероризам и фундаментализам“.

Председник Европског савета Доналд Туск је у писму шефовима држава или влада ЕУ оценио да је Трамп „једна од досад највећих опасности“ по опстанак Уније и сврстао власти у Вашингтону у исту раван опасности које, по њему, прете од Кине, Русије и исламског тероризма.

Председник Европског парламента Антонио Тајани у нешто уздржанијој изјави самокритички је рекао да је „грешка ЕУ годинама била што се мало водила политика, а превише је било бирократије“ и да то „мора да се промени“.

Тајани је навео да „ЕУ мора ојачати и у односу на САД“ и да Американци „могу критиковати“, али да је разарати Унију „нешто сасвим друго“.

Дипломате у седишту ЕУ су рекли да су неке владе биле изненадјене оштрином порука нарочито Туска, који припрема и председава заседањима шефова држава или влада ЕУ, и мисле да је требало бити много уздржанији и пустити Трампове људе да „истутње“ првих месец-два власти и да се тек онда види у којој мери то може бити „најтеже назадовање у 70 година досадашње политике Вашингтона према Европи“, што мисли Туск.

Уједно неки коментатори примећују да медју чланицама ЕУ има земаља, а ту наводе пре свега Пољску, Мадјарску, Ческу и Словачку, које у „њујоршком тајкуну виде и пример који могу следити“.

Самит долази пошто је премијер Италије Паоло Дјентилони изјавио јуче да је постигао споразум с Либијом о заустављању прилива великог броја миграната који са либијских обала крећу пут Европе.

Дјентилони је рекао после састанка са премијером Либије Фајезом ел Сарајом у Риму, да су две стране потписале меморандум о разумевању и јачању сарадње у борби против кријумчарења миграната.

Више стотина хиљада миграната сваке године покушава да стигне у Европу, а многи од њих страдају у покушају да предју Средоземно море.

Италијанска обалска стража је саопштила јуче да је више од 1.750 миграната спасено на Медитерану у последња 24 сата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: