Лидер

Пише: Сибин

Од данас, политику какву смо познавали у границама малене нам Црне Горе, можемо слободно заборавити, јер одлазак Милића (не од Мачве), заиста представља велики ударац демократији, људским правима, међуљудској толеранцији и уважавању, поштовању и цијењењу разлика, и још много чему што из естетских разлога нећемо уврстити у овај списак.

Надаље…„Сад је стварно готов!“ гласи реченица из легендарног филма Ко то тамо пева. Надам се како се ово, ипак, неће односити и на Милићево даље учешће у овдашњим политичким (слатким) водама, јер, СНП сам увијек регистровао као оличење комунистичке армиране апаратуре: тврдо, непопустљиво једноумље, старих и добро провјерених кадрова, који су одавно с ону страну пензије, међутим, и даље су апсолутно активни. Да, та комунистичка упорност да се пошто-пото преживи на сцени, фамилијарној или политичкој, то и није толико важно – бити увијек спреман, одлучан, активиран, јесте нешто застрашујуће. Без оно мало лирског умора који провејава у сети, биће пада у анималност! СНП је (речником политичке коректности), његовао више-мање, као свако комунистичко чедо, једну – инстинктивну политику! Постоји програм, одступања нема. На истој равни, у политичком и одјевном смислу, сваког се дана увјеравамо да егзистирају и тзв. Демократе. (Демократе – смарате!)

Милић, дакле, одлази, и како из доконлука пратим на разним порталима, претходно добро раскурцавши странку… Али, да не буде све тако црно без бијела, ту је Јуница, пардон, Јоница. Ето, она одмах поручује: Што се мене тиче, и мог видокруга, у њему нема мјеста за ДПС!Иако су ове партије једном биле једно, шта мари, времена се мијењају, с њима и Јоницина феноменологија перцепције, сада много објективнија, будући да у том видокругу нема мјеста за партију која се мијењала за разлику од једноусмјереног СНП-а, који је боловао од политичке непроменљивости, све до појаве иновативног Милића. С њима је, што се тиче ДПС-а, увијек било лако изаћи на крај.

Срђане, зар у цвату политичке каријере, ти се сјенковито, чак и меланхолично повлачиш… Да не посриједи какво разочарење? Луцидни увид да политика, нажалост, изневјерава веће ентитете (читај: идеале)? Да и ти ниси, Срђане, докучио да нема политике без филозофије, и филозофије без политике, што је тако страно СНП-у? Политика као борба за демократију, филозофија као дисциплина духа… А, Срђане, зашто нас сад остављаш, у овим временима кад располажемо с толико лидера, и с толико мало промјена?

Зар је могуће да у Црној Гори постоји толико „политике“, и таман толико „промјене“! Овог пута неопходно је да суштински спознамо шта нас то дијели, како бисмо промјеном настојали да се то и зацијели. И у најдемократскијим системима, оно што нас дијели, представља и најздравије друштвено ткиво. На темељима тога, демократија управо и опстаје, не само у доласку и као вјечито обећање.

Е, сад, извјесни Дашић послао поруку да ће као будући лидер радити на подмлађивању странке, што је таман убједљиво као и ФиЈипова изјава да је Мојковац примјер валоризације огромних потенцијала. Трла-баба-длан… Тако се у нас политика своди на чисто лупетање. Нарочито је то случај са покуњеним ФиЈипом, кога минут-два у јавност западне само онда кад треба да се гласне са далеког сјевера, неком од изјава која се не разликује од горе наведене. Међутим, кад смо већ поткачили подмлађивање и демократију, зашто не рећи: ФиЈип је ријетки политичар данас коме је власт мрска, и силу на срамоту се кандидовао трећи пут, из разлога само њему знаних. И једино се он јавља са сјевера (прије у емисији Јутро из градова него у генијалној Без граница…), притом тим гестом не убирајући никакве бодове, тугљив и невесео, попут покисле врбе, који и даље упркос свему сањари о којекаквој валоризацији огромних потенцијала, у граду славне битке који је тренутно приватизован.

(Слобода за Чађа!)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: