„Лична карта“ нове хрватске предсједнице

Колинда Грабар Китаровић, по мишљењу многих, најуспешнији је хрватски дипломата. Министар спољних послова и европских интеграција постала је фебруара 2005. у влади Иве Санадера, и на том месту остала је до јануара 2008.

Претходно, од децембра 2003. до фебруара 2005. била је министар за европске интеграције.

Полумандат, до 2007. године, када ју је Санадер сменио, протекао је у знаку отварања преговора о чланству Хрватске у ЕУ.

Тада је именована за амбасадора у САД. Било је шпекулација да ју је Санадер сменио плашећи се јаких политичких личности у окружењу, те како би је удаљио што више од власти и партијске централе.

Од јануара 2005. године, руководила је преговарачким тимом Хрватске за преговоре о приступању Европској унији.

За период док је била амбасадор у САД, везана је једна афера, пошто је непозната особа послала на адресе министарства и неких новинских редакција видео записе на којима њен супруг Јаков Китаровић користи службени аутомобил тог министарства возећи децу у школу.

По истом извору, на службеном возилу (тојота) смањио је пређену километражу.

Резултат је била смена особе која је информацију проследила службеним органима.

Китаровић је годину дана пошто је именована за амбасадора у САД постала и помоћник главног секретара НАТО-а Андерса Фога Расмусена, за јавну дипломатију, односно, по њеним речима – комуникацијску стратегију и приближавање НАТО-а обичним људима, као прва жена на таквој функцији.

Грабар Китаровић, почела је политички да напредује 1993, када се и запослила у Министарству спољних послова, а претходно је радила у Министарству науке и технологије.

Почетком фебруара 2014, медији у Хрватској писали су да је постала чланица утицајне Трилатералне комисије, односно Рокфелеровог комитета, те да је, наводно, на том списку најутицајнијих 180 људи на свету, 69. по реду.

Тим поводом, портали у Хрватској писали су да је целом њеном каријером руководила нека јако моћна – невидљива рука.

Рођена је у Ријеци априла 1968. делимично се школовала у САД.

Завршила је енглески језик и шпански, да би 2000. године магистрирала, с постдипломском тезом из међународних односа на тему релација САД и Совјетског Савеза у време окончавања Хладног рата, односно Роналда Регана.

Несумњиво има подршку и радикалне деснице у Хрватској. Тако је недавно челник Хрватске странке права Ружа Томашић изјавила да је сигурна у њену победу.

Још прије побједе, кандидаткиња Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), најавила је да ће прво назвати премијера и иницирати владину седницу на којој би се расправљало о привредном стању:

„На тој седници бих волела да изложе који су им планови за пут напред, за излазак из кризе. Ако те планове немају, било би коректно да одступе“.

Као главни разлог кандидатуре наглашавала је тешко привредно, социјално и свеукупно стање у Хрватској.

За разлику од Јосиповића, сматра да Хрватској нису потребни нови темељи, ни нови Устав, ни такозвана Друга Република, пошто су како тврди, темељи Хрватске чврсти и неуништиви, укорењени у такозваном Домовинском рату.

Када је реч о односима са Србијом, непосредно уочи другог круга председничких избора, рекла је да би пут Србије у ЕУ условила повратком несталих особа из рата, јер се залаже за права мањина у Хрватској.

Она је у дуелу на Телевизији Нова са противкандидатом Ивом Јосиповићем, рекла да ће то тражити и од Србије, што се сада не поштује.

Као и Јосиповић сматра да би било најбоље да се проблем граничних спорова са суседним земљама реши пред Међународним судом правде.

Нова председница Хрватске сматра и да је хрватски генерал Анте Готовина херој.

„Мислим да је Готовина херој, али да је своју невиност требало да докаже пред судом. Мислим да је учињена грешка када му је саветовано, пре него што је прочитао оптужницу, да се макне из Хрватске“, рекла је Грабар Китаровићев.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: