ИН4С

ИН4С портал

Лепотица беше Тања, нема таквих сад у селу

Лепотица беше Тања, нема таквих сад у селу, Црвен поруб красио је доламицу снежно белу. Извечери, иза плота, кроз јаругу Тања хода, У магленој ноћи месец с облацима коло води.
Jesenjin

Сергеј Јесењин

Лепотица беше Тања, нема таквих сад у селу,
Црвен поруб красио је доламицу снежно белу.

Извечери, иза плота, кроз јаругу Тања ходи,
У магленој ноћи месец с облацима коло води.

Дође момак, поклони се, махну својом гривом дугом:
»Збогом остај веселнице, ја се женим цуром другом«.

Побледела као покров, охладнела као роса,
Као змија душегупка увила се њена коса.

»Ох, ти момче модрооко, не замери, и без дуга,
Баш сам хтела да ти признам, и ја нађох себи друга«.

Не удара на јутрење – на венчање звона бију,
Сватови се друмом крећу, коњаници лица крију.

Не кукају кукавице – родбина за Тањом цвили,
Девојачко око њено угасио топуз чили.

Венац пурпурни од крви сасушен на ведром челу –
Лепотица беше Тања нема таквих сад у селу.

Сергеј Јесењин

Прочитајте још:

О, склопи усне, не говори, ћути: Милан Ракић – Искрена песма

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *