Лековић: Ефикасност мјера надзора зависи од прецизних судских одлука, полиција дјелује искључиво по налозима
1 min read
Најновије чињенице у предмету Весне Меденице потврђују да полиција дјелује искључиво по судским налозима, док је одговорност за прецизност, садржај и посљедице мјера надзора у потпуности на суду. Недосљедна судска пракса и одлагања, укључујући готово 15 дана чекања Апелационог суда на хитну жалбу Специјалног државног тужилаштва, показују озбиљне системске пропусте и угрожавају ефикасност и јавну безбједност, наводи се у саопштењу посланика Демократа Момчила Лековића.
„Најновије чињенице објављене у вези са спровођењем судских мјера надзора у предмету Весне Меденице недвосмислено су потврдиле оно на шта је директор Управе полиције Лазар Шћепановић упозоравао од самог почетка, да полиција не креира нити тумачи судске мјере, већ их извршава искључиво у границама јасно дефинисаних судских налога. Одговорност за њихову прецизност, садржај и посљедице лежи искључиво на суду“, казао је Лековић.
Виши суд је, по први пут у предмету Весне Меденице, издао писани налог којим детаљно инструира полицију да спроводи 24-часовни надзор, што, како је саопштено, показује да претходна пракса није била довољно прецизна нити оперативно примјењива
„Тиме је практично потврђено да без јасних судских инструкција нема ни ефикасне контроле мјера што је управо оно на шта је Управа полиције континуирано указивала“, појаснио је он.
Статистика додатно разоткрива размјере проблема.
„Полиција је чак 350 пута обавјештавала судове о кршењу мјера надзора од стране 93 окривљена лица, док је суд реаговао притвором у свега четири случаја. Такав несразмјер не може се релативизовати, он говори о озбиљном системском пропусту у судској реакцији на сопствене одлуке“, додао је Лековић.
Он наглашава како Закон јасно обавезује суд да редовно преиспитује мјере надзора и реагује када се оне крше.
„Када полиција евидентира поновљена кршења, а изостаје одлучна судска реакција или чак захтјев за извјештајем, одговорност се не може преусмјеравати на извршни орган. Полиција нема законско овлашћење да пооштрава мјере, она поступа искључиво по налогу суда“, објашњава Лековић.
Актуелни случај, али и ранији примјери укидања или ублажавања мјера упркос забиљеженим кршењима, показују да главни проблем није у спровођењу мјера, већ у судским одлукама, чија непрецизност и недосљедност директно утиче на оперативне, безбједносне и институционалне исходе.
„Покушаји да се одговорност за такве исходе пребаци на полицију представљају скретање пажње са суштине, суд је тај који одређује правила поступања и сноси одговорност за њихове ефекте. Овај случај је зато јасна потврда да инсистирање на прецизним судским налозима није било формално питање, већ питање законитости, ефикасности и јавне безбједности“, поручио је он.
Лековић наглашава како је вријеме је да се отворено констатује то да ефикасност мјера надзора зависи прије свега од одлучне, прецизне и досљедне одлуке суда. Како казује, без тога, свака расправа о спровођењу мјера остаје површна.
„Посебно забрињава чињеница да ни након готово 15 дана од хитне жалбе Специјалног државног тужилаштва, којом је затражен затворски притвор за Весну Меденицу, још увијек нема одлуке Апелационог суда. Умјесто хитног поступања, јавност свједочи процедуралном „пинг-понгу“ са списима између судова, уз перипетије које стварају додатне ризике и правну несигурност“, појашњава Лековић.
Истиче постављање једноставног питања.
„Ако систем не може брзо да одлучи у предмету означеном као хитан, шта онда заправо значи хитност у правосуђу?“, истакао је он.
У закључку саопштења, Лековић наводи да свако даље одлагање шаље поруку како процедуралне препреке имају предност над ефикасном примјеном закона, те да је то луксуз који правни систем не може себи да приушти, посебно у предмету који већ носи озбиљне безбједносне импликације.
Под Ловћеном зелени се трава ,без пријемног уписујем, |