Лекић: Вујановићев повратак на мјесто крађе

,,У тугаљиво апологетском амбијенту телевизијске емисије “Жива истина”, видно неузнемираван другачијим мишљењем или питањем, Филип Вујановић, нелегитимни и на изборним преварама инсталирани предсједник Црне Горе, ме је десетак пута поменуо ваљда не успјевајући да сакрије психолошки синдром повратка на мјесто крађе“, изјавио је Миодраг Лекић, предсједник Демократскг фронта.

,,Жали се изгурани предсједник у емисији што га нисмо признали за предсједника као што је то урађено у Хрватској, притом заборављајући просту чињеницу: Хрватска је демократска и правна држава у којој се не краду избори, док је Црна Гора недемократска држава у којој се краду избори.
Уз покушај мог разумјевања за идентитет послушника, додатно уплашног могућим конституисањем Црне Горе као правне државе у којој би се могло активирати и његово учешће у незаконитим радњама кривичне материје, на што јавно и у дужем период указују многи, посебно актуелни предсједник Скупштине Црне Горе Кривокапић – тешко је објаснити у поменутој емисији Вујановићев патететични вапај што наводно вријеђем његово достојанство“ додао је Лекић.

Предсједник ДФ-а је регаовао на гостовање предсједника Црне Горе, Филипа Вујановића, у емисији Дарка Шуковића ,,Жива истина“. Лекић је подсетио Вујановића на изборну крађу на предсједничким изборима 2013. године, као и на три чињенице на које би Вујановић морао да обрати пажњу.

,,Вујановић је иначе насликао свој аутопортрет достојанства у истој емисији и реченицом да „има одличну комуникацију са предсједником Кривокапићем“ који опет јавно саопштава, па и недавно, да има доказе кривичног карактера који би нелегитимног предсједника могли поново изгурати, овога пута, у Спуж.
Не вријеђам ја Вујановића мојим ипак ријетким подсјећањем на крађу грађана ове земље током предсједничких избора, нити га вријеђам због указивања на његов послушнички статус у политичком животу земље чиме компромитује институцију предсједника државе, принцип подјеле власти, и тако постаје саучесник у очигледном процесу драматичног осиромашења понижених грађана, готово банкрота земље, криминала и корупције, распродаје последњих националних ресурса.
Ако је немогуће неаутономног Вујановића усмјерити на јавни дијалог о отвореним и драматичним питањима црногорског друштва, а када већ хоће да се немоћно враћа на тему предсједничких избора, ево неколико момента, овога пута само три, који убједљиво указују да га, не ја, него неспорне чињенице вријеђају.

1. Поред изборних, сада већ класичних нерегуларности у организацији Вујановићеве партије чије правне и политичке расплете званично тражи Европска унија а поводом система “Снимак”- на дрске изборне нерегуларности током предсједничких избора су указали многи свједоци. Рецимо, из Рожаја и Плава – гдје се највише крало у корист Вујановића и гдје је панично у последњи час надокнађивана очигледна предност опозиционог кандидата – а одакле су се јавно огласили одређени посланици и одборници, не опозиције, него са именом и презименом из СДП коалиционог партнера ДПС-а, који су свједочили о дрско нерегуларном пребацивању гласова у корист кандидата ДПС-а.

2. Ево и податка који помало одлази у историју. 31. маја 2013. у Скупштини Црне Горе посебном тачком дневног реда већина посланика је захтијевала и гласала да се због изборне крађе Филипа Вујановића пониште предсједнички избори.

3. Вујановић је незаконито и проглашен за предсједника државе на посебној и радној сједници Скупштине Црне Горе 20. маја 2013. без кворума који се за ту мучну прилику није могао саставити“, наводи Лекић.

На крају, предсједник ДФ-а је поручио Вујановићу да није умјесно поредити изборе у Црној Гори и Хрватској због саме легитимности.

,,Заустављам се навођењем чињеница које ваљда говоре да има неких разлика између предсједничких избора у Хрватској и Црној Гори. Коначно ради се о чињеницама које очигледно понижавају самог Вујановића, макар он изјављивао и да са јавним понижењима има одличну комуникацију.

Да не заборавим, мада слутим исход. Ако Вујановић и његов шеф Ђукановић хоће да јавно расправимо питања од битног друштвеног интереса, изборна материје је једна од многих, веома сам спреман. То нам је јавна дужност. Па, нека јавност и види да ли хоће“, закључује Лекић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: