• Друштво
• Насловна
• Топ 0

Лекције из мржње: Пленковић слави „Олују“, Бећировић пријети, Милатовић “одговорно и достојанствено” али Срби су криви за све?

1 min read

2 дана ‎ ИН4С

Бивши председник САД Бил Клинтон на церемонији обележавања 20. годишњице злочина у Сребреници, 11. јул 2015. (Foto: Reuters/Antonio Bronic)

Док Србија и српски народ настоје да се са достојанством односе према трагичној прошлости и да истином граде мостове ка будућности, регионална политичка сцена поново је запаљена екстремизмом и отвореном мржњом према Србима.

Скандалозне изјаве члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића и премијера Хрватске Андреја Пленковића, поводом обиљежавања 30 година од злочина у Сребреници, само су нова епизода у континуираној кампањи сатанизације Срба. Савјетник предсједника Србије, Милош Вучевић, с правом је уочио да је ријеч о једином циљу – да се српском народу трајно пришије етикета геноцидног. Преко теме Сребренице, Загреб и Сарајево не покушавају да одају почаст жртвама, већ да ревидирају историју и поистовјете кривце и жртве.

Уз неосноване оптужбе да је “агресија” на БиХ покренута из Београда, Бећировић поново пријети наоружавањем, поручујући да “мир није сигуран ако га не бране”. Пленковић безрезервно прихвата најтежу квалификацију о “геноциду”, иако добро зна да је историјска истина далеко сложенија од политичке пропаганде.

Предсједник Србије Александар Вучић одговорио је да Србија остаје посвећена миру и стабилности, али да неће прихватити етикетирање читавог народа као геноцидног. “Имамо пет синхронизованих гласова против нас – из Сарајева, Загреба, Тиране, Подгорице и Приштине”, рекао је Вучић, додајући да је ријеч о организованој кампањи која има и спољнополитичку подршку.

Он је такође указао на примјере антисрпске политике у пракси, попут концерта Марка Перковића Томпсона у Хрватској, чија је порука, како каже, супротна вриједностима европског друштва. “Окупило се 300.000 људи уз усташке симболе и поруке. Замислите да се тако нешто деси у Србији”, рекао је Вучић.

Србија, како истиче, остаје на позицији да злочини морају бити индивидуализовани, а не колективно приписивани народима, што је основни принцип и међународног права. Оцијенио је и да се у региону формирају нови безбједносни савези, као што је недавно најављена сарадња Хрватске, Албаније и самопроглашеног Косова, што, према његовим ријечима, може представљати безбједносни ризик.

У таквом регионалном контексту, Србија је под притиском да се политички дистанцира од Републике Српске, али Београд засад одржава став да неће нарушити односе са Бањалуком у циљу задобијања међународних поена.

И док Пленковић дијели лекције о наводној српској „агресији“, његова влада слави “Олују” – етничко чишћење српског становништва које је, за разлику од Сребренице, доказано резултат државне политике. У суштини, овдје није ријеч о поштовању жртава, већ о дугорочној стратегији разграђивања српског утицаја у региону. Србији се подмеће терет „геноцида“, не зато што је то историјска истина, већ зато што је то политички корисна алатка за НАТО агресоре, глобалисте и њихове локалне сателите. Резолуција о Сребреници у УН није донијета због жртава, већ због српске геополитичке позиције – посебно у контексту односа са Русијом, одбијања увођења санкција и подршке Републици Српској.

Оно што је посебно алармантно јесте нова војно-безбједносна сарадња између Албаније, Хрватске и самопроглашеног Косова – отворена анти-српска осовина која се наоружава уз прећутну подршку НАТО-а. У исто вријеме, свако јачање Републике Српске представља се као „сецесија“, „рушење Дејтона“ и „угрожавање мира“.

Истина је, међутим, другачија. Оно што Запад жели није мир, већ контролисан хаос у којем ће Срби бити маргинализовани народ, под сталним притиском, без права на истину, без права на памћење и без права на отпор. Сребреница је у том погледу постала парадигма – не мјесто сјећања, већ уцјене.

У том контексту, сваки покушај Србије да брани истину, историјске чињенице и национално достојанство, биће представљен као „порицање геноцида“. Срби су, дакле, унапријед осуђени. И управо зато је важно инсистирати на томе да се злочини индивидуализују, а не колективизују – јер само тако се може спријечити поновна сатанизација цијелог народа.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић је одао почаст жртвама у Поточарима, држећи се европских “вриједности” и водећи “одговорну” политику, сакривен иза кабинета дао је изјаву у којој доминирају достојанство, истина и памћење окренуто будућности а не прошлости!

“Геноцид у Сребреници, потврђен пред највишим међународним судовима и препознат у оквиру међународних организација, остаје трајна опомена савременом свијету. Сјећање на жртве, достојанствено и истинито, темељ је сваког искреног помирења и сваке одговорне политике. У овом тренутку тишине, важно је знати да култура памћења није усмјерена ка прошлости, већ ка будућности, оној у којој истина, правда и људско достојанство чине основ заједничког живота. Обавеза сваког демократског друштва и сваког човјека јесте да чува сјећање на Сребреницу, не као терет, већ као обавезу, да се никада не заборави, да се никада не понови” наводи се у саопштењу кабинета предсједника Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: