Лазански: Распад НАТО-а је незаустављив

Пише: Мирослав Лазански

Шеф немачке дипломатије Франк Валтер Штајнмајер изјавио је да у односима с Русијом „не би требало да гласним звецкањем оружјем и ратним покличима даље заоштравамо ситуацију”.

Тиме је Штајнмајер изазвао лавину коментара, где су га оптужили за „акт нелојалности без преседана, као и за „улицкану дипломатију која стално даје будаласте изјаве”. Изјава немачког шефа дипломатије је као да Ромео пређе у Јулијин клан Капулетија.

Истовремено, канцеларка Ангела Меркел најављује повећање немачког војног буџета и наглашава „како безбедност Немачке не може да чува само НАТО, већ се Немачка пре свега мора ослонити на себе када је одбрана у питању”.

Морам признати да сам малчице збуњен, јер сам све до сада чврсто веровао како само НАТО може да сачува Немачку. Сада госпођа Меркел каже да не може. И амерички генерали кажу да НАТО не може да одбрани три балтичке државе од изненадног руског напада и да би Руси за највише 60 сати, ако пожеле, заузели све три балтичке државе, иначе чланице НАТО-а. Чекајте, а што су онда те земље уопште и улазиле у НАТО?

Које гаранције имају чланице НАТО-а ако једна Немачка сада мора више да поведе рачуна о својој одбрани него што је то било раније? Шта ћемо онда ми сироти на Балкану, који у НАТО-у видимо коначан спас? Шта се то збива у односима ЕУ и САД?

Замислите породицу која се 66 година свађа око новца, вере и одеће. То око одеће заправо је дилема – „ко носи панталоне, мама или тата”? И сада су у ту породицу дошли нови и далеки рођаци, који са комшијама, а некада савезницима и рођацима, имају историјске неспоразуме. И стално сумњиче дојучерашње рођаке, а сада само комшије, да их, као бајаги, желе напасти.

С нестанком Совјетског Савеза нестао је и непријатељ Запада. С нестанком непријатеља дисциплина попушта. Чланови породице се полако разилазе свако на своју страну постављајући и питање зашто тата и даље води ратове по свету.

Французи су отворено стали против америчко-британске инвазије на Ирак 2003. године, Немци такође. У Европи се осетио природни порив да се уједине против главног баџе, да се спута Шеф. То је Европа урадила са Немачком у 20. веку, са Наполеоновом Француском у 19. веку. Међународни систем гнуша се неравнотеже моћи, такав је гвоздени закон историје.

Порука за Шефа увек је иста: не можете сами управљати светом, морате се суздржавати, или ћемо вас ми на то натерати. Морате да живите по правилима које смо сви писали, не можете користити силу свуда и сваки пут искључиво по свом нахођењу.

Време Гарија Купера у филму „Тачно у подне”  неповратно је прошло. То је покушао да каже и Франк Валтер Штајнмајер, то је и најмучније питање за породичним столом НАТО-а 2016. године. Шефу би било најбоље да разговара са клинцима. Они су сада сви одрасли и више им не треба кључ од татиних кола. Па ако већ желе да бучно турирају моторе испред комшијских прозора, нека гориво плаћају сами…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: