Лазански: Како вјеровати повјеренику

Лаж је свјесно изречена неистина. Наиме, тако су ме учили на факултету. Нијесам очекивао да повјереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић у ТВ емисији износи неистину, да манипулише, али изгледа да нам је таква јавна сцена.

Дакле, када сам прије три дана у емисији РТС-а „Да-Можда-Не.” упитао повјереника за информације од јавног значаја господина Шабића у чему је то јавни интерес да подржи, са своје функције, захтеве агенције Бета и новинара Војкана Костића упућене Министарству одбране Србије по питању ремонта авиона „миг-29”, броја сати летења тих авиона послије ремонта и броја обучених пилота на том типу ваздухоплова, господин повереник Шабић је изрекао неистину да је два пута од Министарства одбране тражио одговоре на сва та питања, између осталог и о цијени коштања ремонта авиона „миг-29”, и да ништа није добио, да му из Министарства одбране ништа нијесу одговорили.

И онда је господин повјереник тријумфално из џепа сакоа извадио интервју који сам ја у децембру 2006. године направио за „Политику” са тадашњим командантом ваздухопловства и противваздушне одбране Србије генералом Драганом Катанићем.

Класична замјена теза

У том интервју из 2006. године генерал Катанић је рекао да имамо укупно 380 пилота и да очекује да просјечан налет пилота буде у текућој години између 15 и 20 сати. И то је све од конкретних података. Просјечан годишњи налет пилота означава просјек налета свих пилота војне авијације: пилота транспортне авијације, пилота хеликоптера, пилота борбене надзвучне авијације, пилота ловачко-бомбардерских ескадрила. Неки од њих проводе у ваздуху више времена, рецимо пилоти хеликоптера, неки мање.

Повјереник Шабић је у ТВ емисији тријумфално закључио да су из Министарства одбране били дужни да му дају тражене одговоре, јер ето, „на та је питања командант ваздухопловства већ претходно одговорио мени лично, па ту тајне више нема”.

Да ли је повјереник Шабић хтио да обмане ТВ гледаоце? Јер, питања која је 25. априла 2012. године Министарству одбране упутила агенција Бета и новинар Војкан Костић, позивајући се на Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја, била су: колико је плаћен ремонт авиона „миг-29” 2007. и 2008. године, колико сати су ти авиони летјели послије ремонта, конкретно авиони „миг-29” са бројевима 18101, 18102, 18105, 18108 и 18301, колико сати су авиони „миг-29” послије ремонта провели у дежурном систему ПВО, односно, у дежурној пари авиона, и колико је од момента ремонта авиона „миг-29” обучено нових пилота за летење на авионима „миг-29”, а који претходно нијесу летели на ваздухопловима „миг-29”.

Колико се та питања разликују од питања и одговора генерала Катанића у интервјуу „Политици” из децембра 2006. године? Обичан лаик, а не ваздухопловни стручњак, може на први поглед да закључи да се ради о потпуно различитим стварима, односно, питањима и одговорима.

Министарство одбране Србије је 27. новембра 2012. године писменим путем одговорило агенцији Бета, на личност новинара Војкана Костића, на питање о цијени ремонта пет авиона типа „миг-29”: ремонт је коштао укупно 2.743.840.474,81 динара.

Одавање војне тајне

Министарство одбране Србије одбило је да одговори на остала три питања Бете, питања која је у име Бете подржао повјереник за информације од јавног значаја господин Шабић, јер би одговори на та питања угрозили елементе националне безбједности државе Србије. Одговоре на таква питања, колико имате обучених пилота за неки тип авиона, колико времена лете авиони послије извршеног ремонта и колико поједини авиони проводе времена у дежурном систему ПВО не би дала нити једна војска у свијету.

Зашто повјереник Шабић у ТВ емисији износи неистину да Министарство одбране није одговорило на упит о цијени коштања ремонта авиона „миг-29”? Зашто је господин Шабић управо сада опет покренуо то питање?

Министарство одбране Србије је 27. јануара 2015. издало саопштење у којем се наводи зашто није одговорено на питања број 2, 3 и 4. Неки медији су то саопштење Министарства одбране пренијели, неки нијесу. Исто то је за РТС саопштио и начелник службе за односе са јавношћу Министарства одбране пуковник Петар Бошковић.

Члан 415. Кривичног законика Србије регулише кривично дјело одавања војне тајне, наређење које регулише дежурне авионе у систему ПВО степеновано је као државна тајна. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја члан 9, став 3 каже да орган власти неће тражиоцу, у овом случају повјеренику, омогућити остваривање права на приступ информацијама од јавног значаја, ако би се тиме озбиљно угрозила одбрана земље и национална безбедност. Члан 5 говори о законом заштићеним информацијама које претежу над интересом за јавним информацијама.

Зашто повереник господин Шабић све то игнорише? Зашто је у ТВ наступу манипулисао истином?

Аутор текста је новинар „Политике“ Мирослав Лазански.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: