Лаза Костић – најистакнутији српски поета 19. вијека
1 min read
Лаза Костић
Српски писац Лаза Костић /1841-1910/, аутор, према мишљењу многих, најбоље српске пјесме „Санта Марија дела Салуте“ /Госпа од Здравља/, умро је 9. децембра 1910. године.
Костић је зачетник српске авангардне лирике, чија је поезија врхунац романтизма у српској књижевности.
Гимназију је учио у Панчеву, Новом Саду и Будиму, а права дипломирао Пешти, гдје је и докторирао.
Као сарадник Светозара Милетића, вође Срба у Војводини у борби за национална права, Лаза Костић је одлазио у тајне мисије у Србију и Црну Гору. Два пута су га хапсиле мађарске власти.
Лаза Костић је, навели су његови савременици, био снажна и оригинална лирска природа, полиглота и интелектуалац изузетног образовања. Обогатио је српски језик новим изразима и унио нове и смјеле пјесничке облике /јампски стих/.
Захваљујући његовим преводима, дјела највећег енглеског и свјетског писца Вилијама Шекспира постала су позната и на овим просторима.
Најпознатија дјела Лазе Костића су: лирске пјесме, баладе и трагедије „Максим Црнојевић“ и „Пера Сегединац“. Чувене су и његове расправе „Критички увод у општу филозофију“ и „О Јовану Јовановићу Змају, његову певању, мишљењу и писању“, те естетички спис „Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме“.
Jambski. Grčko MП= Б