Лавров: Москва задржава право да распореди ракете где и САД
1 min read
Сергеј Лавров, министар иностраних послова РФ
Москва задржава право распоређивања ракета у било којој области, као одговор на сличне кораке Вашингтона, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров на конференцији за новинаре.
Лавров је цитирао речи руског председника Владимира Путина да ће Москва реаговати истом мером уочи кризе у вези с нуклеарним ракетама средњег домета (ИНФ), преноси руска агенција Тас.
“Председник је нагласио да у случају да САД, након што су одустале од договора и тиме уклониле препреке, почну да користе ракете још увек забрањене у било ком делу света, и Русија ће задржати право да, где год се ти пројектили САД појаве, постави своје у истој области”, изјавио је Лавров.
Он је рекао да то није избор Русије, већ Сједињених Америчких Држава, за које се чини да осећају нелагоду због развоја света у којем се обликује нови неколонијални, неимперијалистички систем међународних односа без ултиматума.
Поред тога, Лавров је истакао да Русија никада није одбацила ниједне преговоре усмерене на јачање стратешке стабилности.
“Нећемо, међутим оптерећивати наше америчке колеге овим питањем. Они су свесни наших предлога, па када буду довољно сазрели, добродошли су”, закључио је Лавров.
Амерички председник Доналд Трамп и државни секретар Мајкл Помпео су 1. фебруара рекли да ће Вашингтон суспендовати своје обавезе наметнуте уговором о ИНФ-у, почевши од 2. фебруара, и да ће у року од шест месеци иступити из споразума ако Русија настави да се не придржава договора.
Руски председник Владимир Путин одговорио је на исти начин, рекавши да ће Москва суспендовати Споразум из доба хладног рата. Штавише, рекао је министрима да не иницирају разговоре о разоружању са Вашингтоном, наглашавајући да Сједињене Државе треба да постану “довољно зреле” за праведан и смислен дијалог.
ИНФ или Уговор о нуклеарним ракетама средњег домета између бившег Совјетског Савеза и Сједињених Држава потписан је 8. децембра 1987. године и ступио је на снагу 1. јуна 1988. године. Када је 1992. године дошло до распада ШСР, споразум је постао мултилатералан и са бившим совјетским републикама – Белорусијом, Казахстаном и Украјином, као наследницама.
Уговор ИНФ-а обухватио је распоређене и нераспоређенее копнене ракете кратког (од 500 до 1.000 километара) и ракете средњег домета (од 1.000 до 5.500 километара).
Извор: РТС
